Add parallel Print Page Options

Котао с кључалом водом

24 Дође ми реч Господња девете године, у десетом месецу, десетог дана: „Сине човечији, забележи овај дан, управо овај дан, јер је цар вавилонски на овај исти дан опсео Јерусалим. Испричај причу одметничком дому. Реци им: ’Говори Господ Бог:

Пристави котао; пристави га
    и налиј воду у њега.
Стави у њега комаде меса,
    све најбоље комаде, бут и плећку,
и напуни га најбољим костима.
    Узми најбоље грло ситне стоке
и наслажи кости[a] испод њега.
    Нека добро узаври,
    тако да се и кости скувају у њему.

Зато говори Господ Бог:

Тешко крвничком граду,
    котлу који је загорео,
    а чија загорелина није уклоњена!
Испразни га комад по комад;
    за њега се неће бацати жреб.

Јер његова је крв још у њему:
    ставио ју је на голу стену;
није је пролио на земљу
    да је покрије прашина.
И ја ћу оставити његову крв
    на голој стени, непокривену,
    да плане гнев и да се изврши освета.

Зато говори Господ Бог:

Тешко крвничком граду,
    јер ћу наложити велики огањ!
10 Стави много дрва,
    подложи ватру,
скувај месо,
    умешај зачине;
    нека кости загоре.
11 Затим га стави празног
    на ужарени угаљ да се загреје,
тако да се бронза усија,
    па да загорелина у њему сагори.
12 Мукотрпан је то посао!
    Загорелина се не скида с њега
    чак ни огњем.

13 Развратност је у твојој нечистоти! Зато што сам те чистио, а ти се ниси дала очистити од своје нечистоте, нећеш се више очистити од своје нечистоте, док не искалим свој гнев на теби.

14 Ја, Господ то сам рекао; то долази и то ћу учинити. Нећу одустати, нећу се сажалити, нећу се смиловати. Бићеш кажњена због својих путева и својих дела – говори Господ Бог.’“

Језекиљу умире жена

15 Дође ми опет реч Господња: 16 „Сине човечији, узећу од тебе жељу твојих очију једним ударцем. А ти не тугуј, не плачи, нити рони сузе. 17 Уздиши тихо, не наричи за мртвима, обмотај турбан око своје главе, обуј сандале на ноге, не покривај своју браду, и не једи што ти спреме људи.“

18 То сам ујутро рекао народу, а увече ми је умрла жена. Ујутро сам учинио као што ми је било заповеђено.

19 Људи ми рекоше: „Зар нам нећеш рећи шта за нас значи све то што радиш?“

20 Ја им рекох: „Дошла ми је реч Господња: 21 ’Реци дому Израиљевом: говори Господ Бог: ево, оскрнавићу своје Светилиште, понос ваше снаге, уживање ваших очију, оно што вам душа жели, а ваши синови и ћерке које сте оставили, попадаће од мача. 22 Тада ћете учинити као што сам ја учинио; нећете покривати браду и нећете јести што вам спреме људи. 23 Турбани ће вам бити на глави а сандале на ногама. И нећете туговати, ни плакати, него ћете иструнути због својих кривица и уздисати један пред другим. 24 Језекиљ ће вам бити знак; што је он радио, радићете и ви. А кад се то догоди, знаћете да сам ја Господ Бог.

25 А ти, сине човечији, онога дана када им одузмем понос њихове снаге, уживање њихових очију и оно што им душа жели, њихове синове и ћерке, 26 тог дана ће доћи бегунац да ти донесе вест. 27 Тог дана ће ти се отворити уста пред тим бегунцем, па ћеш проговорити и нећеш више бити нем; ти ћеш им бити знак. Тада ће знати да сам ја Господ.’“

Footnotes

  1. 24,5 Кости, према јеврејском и Септуагинти.

Прича о лонцу

24 Десетога дана десетог месеца девете године, дође ми реч ГОСПОДЊА: »Сине човечији, запиши данашњи датум, јер вавилонски цар баш данас започиње опсаду Јерусалима. Испричај једну причу овом бунтовном народу. Реци им: ‚Овако каже Господ ГОСПОД:

»‚Пристави лонац. Пристави га
    и налиј воде у њега.
Убаци меса, све добре комаде:
    бут и плећку.
    Напуни га најбољим костима.
Узми месо од најбоље овце.
    Под лонац наслажи дрва.
Нека добро узаври,
    да се и кости скувају у њему.

»‚Јер, овако каже Господ ГОСПОД:

»‚Тешко граду крвопролића,
    лонцу зарђалом,
    са кога рђа неће да се скине!
Испразни га, комад по комад,
    не бацајући коцку за њега.
Јер, у њему је крв коју је пролио.
    На голи камен ју је пролио,
а не на земљу,
    где би је прашина прекрила.
Да срџбом планем и осветим се,
    оставих крв његову на голом камену,
    да се не прекрије.

»‚Зато овако каже Господ ГОСПОД:

»‚Тешко граду крвопролића!
    И ја ћу високо наслагати дрва.
10 Још дрва донеси и распали ватру.
    Скувај месо, умешај зачине,
    пусти нека изгоре кости.
11 Затим празан лонац стави на жеравицу,
    да се греје док му се бакар не усија
и његова нечистоћа не истопи
    и рђа не сагори.

12 »‚Али сав труд узалуд! Његова силна рђа не скиде се чак ни ватром.

13 »‚А твоја нечистоћа је разврат. Хтедох да те очистим, али ти ниси хтео да се очистиш и нећеш бити очишћен од своје нечистоће све док не искалим своју срџбу на теби.

14 »‚Ја, ГОСПОД, говорио сам. Учинићу то – нећу одустати. Нећу се сажалити ни попустити. Судиће ти се према твом начину живота и твојим делима, говори Господ ГОСПОД.‘«

Смрт Језекиљеве жене

15 Дође ми реч ГОСПОДЊА: 16 »Сине човечији, ево једним ударцем одузећу ти оно што ти је очима најмилије. Али не наричи, не плачи, не проливај сузе. 17 Јецај тихо, али не жали као што се жале мртви. Омотај чалму око главе и на ноге обуј сандале. Не покривај доњи део лица и не једи храну коју једу ожалошћени.«

18 Ујутро сам говорио народу, а увече ми умре жена, па идућег јутра учиних како ми је заповеђено.

19 Тада ме народ упита: »Зар нам нећеш рећи какве има везе с нама то што чиниш?«

20 А ја им рекох: »Дошла ми је реч ГОСПОДЊА: 21 Реци израелском народу: ‚Овако каже Господ ГОСПОД: Ево, оскврнавићу своје светилиште – јако здање којим се поносите, оно што вам је очима најмилије, предмет ваше љубави. Синови и кћери које сте оставили за собом пашће од мача. 22 Тада ћете учинити као што сам и ја учинио. Нећете покрити доњи део лица ни јести храну коју једу ожалошћени. 23 Чалме ће вам бити на глави и сандале на ногама. Нећете нарицати ни плакати, него ћете копнети због ваших греха и јецати један пред другим. 24 Језекиљ ће вам бити знак: учинићете оно што је и он учинио. Када се то догоди, знаћете да сам ја Господ ГОСПОД.‘

25 »А ти, сине човечији, онога дана када им одузмем њихово јако здање, њихову радост и славу, оно што им је очима најмилије, оно за чим им срце жуди, а тако и њихове синове и кћери, 26 тога дана доћи ће један бегунац да ти јави ту вест. 27 Тада ће ти се отворити уста и говорићеш – нећеш више бити нем. Тако ћеш им ти бити знак, и они ће знати да сам ја ГОСПОД.«