Add parallel Print Page Options

Одговорност пророка

33 Дође ми опет реч Господња: „Сине човечији, говори својим сународницима. Реци им: ’Ако доведем мач на неку земље, а народ земље узме једног човека из својих крајева и поставе га за чувара, и ако он види да мач долази на ту земљу, па затруби у трубу и опомене народ, али се онај који чује глас трубе не да опоменути, а мач дође и покоси га, његова ће крв пасти на његову главу. Пошто је чуо глас трубе, а није се дао опоменути, његова ће крв бити на њему. Да се дао опоменути, спасао би себи живот. Ако чувар види да мач долази, а не затруби у трубу, те народ не буде опоменут, а дође мач и покоси једног од њих, тај ће платити животом за своју кривицу, али ћу одговорност за његову крв тражити од чувара.’

Тебе сам, сине човечији, поставио за чувара дому Израиљевом. Кад чујеш реч из мојих уста, пренеси им моју опомену. Кад кажем опакоме: ’Заиста ћеш умрети’, а ти му не кажеш ништа како би га опоменуо да се окане свог опаког пута, опаки ће свакако умрети због своје кривице, али ћу одговорност за његову смрт тражити од тебе. Али ако опоменеш опаког да се врати са свог пута, а он се не врати са свог пута, умреће за своју кривицу. Ти ћеш, пак, спасти себи живот.

10 А ти, сине човечији, реци дому Израиљеву: ’Ви говорите: наши преступи и греси нас терете, и због њих пропадамо. Како ћемо опстати!’ 11 Реци им: ’Живота ми мога – говори Господ Бог – није мени мило да опаки умре, него да се врати са свог пута и живи. Вратите се! Вратите се са својих злих путева! Зашто да изгинете, доме Израиљев?’

12 Ти, сине човечији, реци својим сународницима: ’Праведника неће спасти његова праведност када згреши, нити ће опакост довести опакога до његове пропасти када се окане своје опакости. Праведник неће остати у животу кад згреши.’ 13 Кад кажем праведнику да ће живети, али се он поузда у своју праведност, па згреши, сва његова праведност неће се памтити; умреће због неправде коју је починио. 14 А ако кажем опакоме: ’Заиста ћеш умрети!’ – и он се окане свог греха, па почне да чини право и правду; 15 ако опаки врати залог и врати што је опљачкао, држи се заповести живота и не чини неправду, заиста ће живети, неће умрети. 16 Ни један од греха које је починио му се неће памтити. Чинио је право и правду, заиста ће живети.

17 Ипак, твоји сународници кажу: ’Пут Господњи није праведан.’ Не, њихови путеви нису праведни! 18 Кад се праведник одврати од своје праведности и стане да чини неправду, умреће због ње. 19 А ако се опаки окане своје опакости и почне да чини право и правду, живеће због њих. 20 А ви кажете: ’Пут Господњи није праведан.’ Доме Израиљев, свакоме ћу од вас судити по његовим путевима!“

Пад Јерусалима

21 У дванаестој години нашег изгнанства, петога дана десетог месеца, дошао ми је један бегунац из Јерусалима и рекао ми: „Град је пао!“ 22 А увече, пре него што је бегунац дошао, на мене се спустила рука Господња. Господ ми је отворио уста пре него што је овај дошао ујутро. И пошто су ми се отворила уста, више нисам ћутао.

23 Тада ми дође реч Господња: 24 „Сине човечији, они што живе у оним рушевинама у Израиљевој земљи говоре: ’Авра̂м је био један једини кад је примио земљу у посед, а нас је много. Нама је земља дана у посед.’ 25 Зато им реци: ’Говори Господ Бог: ето, ви једете месо с крвљу, дижете очи према својим идолима и проливате крв, а хоћете да поседујете земљу? 26 Ослањате се на свој мач, чините гадости, и свако од вас скрнави жену свог ближњег. Зар ви да поседујете земљу?’

27 Овако им реци: ’Говори Господ Бог: живота ми мога, они који живе у рушевинама изгинуће од мача, оне који су напољу даћу зверима за храну, а они који су у склоништима и пећинама помреће од заразе. 28 Тако ћу земљу претворити у крајњу пустош, па ће нестати понос њене силе. Горе ће Израиљеве опустети, и више нико тамо неће пролазити. 29 И знаће да сам ја Господ, када претворим земљу у крајњу пустош због гадости које су починили.’

30 Сине човечији, твоји сународници говоре о теби уз зидове и код кућних врата. Говоре један другом: ’Дођите и послушајте реч која је дошла од Господа!’ 31 Долазе к теби као кад народ долази на сабор; мој народ седа испред тебе и слуша твоје речи, али их не извршава; пријају им у устима, а срце им иде за непоштеним добитком. 32 Ти си за њих као певач умилног гласа, који пева љубавне песме и вешто свира; слушају твоје речи, али их не извршавају.

33 Али кад ово дође, а ево, већ долази, тада ће знати да је пророк био међу њима.“