Add parallel Print Page Options

Код грнчара

18 Реч од Господа је дошла Јеремији: „Устани и сиђи у грнчареву кућу. Тамо ћу ти рећи своје речи.“ Отишао сам у грнчареву кућу, а тамо, он ради нешто на грнчарском точку. А посуда од глине, коју је грнчар вајао рукама се покварила. И он ју је вратио, па је обликовао другу посуду, баш какву је желео да направи.

Дошла ми је реч Господња и рекла: „Доме Израиљев! Зар ја не могу да урадим са вама као овај грнчар? – говори Господ. Ево, попут глине у рукама грнчара, и ви сте у мојим рукама, доме Израиљев! У часу кад објавим народу и царству да ћу да их ишчупам, срушим и разорим; а тај се народ одврати од свог зла за које сам говорио, ја ћу се сажалити због пропасти коју сам наумио да им нанесем. Или у часу кад објавим народу и царству да ћу да их градим и садим; 10 а они на моје очи чине зло и не слушају мој глас, ја ћу да одустанем од добра које сам наумио да им учиним.

11 Зато сад реци свима у Јуди и свим становницима Јерусалима: ’Овако каже Господ: ево, вајам пропаст на вас, против вас замисао смишљам. Нек се свако врати са свог пута злога, молим вас. Нека поправи и своје путеве и дела своја.’ 12 А они ће рећи: ’Ништа од тога! Живећемо по мислима својим и свако ће да поступа самовољно по злоби свог срца!’“

13 Зато овако каже Господ:

„Распитај се међу народима
    је ли ико икад чуо за овако нешто,
нечувено страшно
    што је учинила девица израиљска?!
14 Да ли копни снег
    са каменитих ливанских стрмина,
пресуше ли хладне воде
    туђинских брзака?
15 А мој је народ мене заборавио!
    Ништавилу ка̂де,
које их је и саплело на њиховим путевима,
    на старим траговима,
да следе стазе
    пута ненасутог;
16 да земљу своју опустоше,
    па да довека звижди свако ко поред ње прође,
па да се ужасне
    и да клима главом.
17 Као источни ветар
    ћу их расејати пред непријатељем.
Гледаћу им леђа, а не лице,
    у дан њихове пропасти.“

18 А они су рекли: „Хајде да заверу скујемо против Јеремије! Јер неће нестати поука свештеника, савет мудрог и порука пророка. Хајде да га оклевећемо и да не маримо на његове речи!“

19 Али ти за мене мари, Господе,
    и послушај вику мојих крвника!
20 Добро ли се злом одужује?
    А мени су јаму ископали!
Ти се сети када сам пред тобом стајао
    и добро за њих тражио:
    да окренеш свој гнев од њих.
21 Нека им деца гладују!
    У биткама на мач нек налете.
Нек им жене ојалове, удовице буду.
    Мужеве њихове нека смрт покоси,
    а младиће нек им мач сатре у боју.
22 Нек се чује нарицање из њихових кућа,
    јер ћеш на њих изненада довести пљачкаше.
Јер су јаму ископали да ме заробе,
    и сакрили замке испред мојих ногу.
23 Али ти, Господе, знаш
    шта су против мене наумили – да ме убију.
Не покривај им кривицу
    и њихов грех не бриши пред собом,
нек се због њих сруше ту пред тобом;
    па се с њима обрачунај у дан гнева свога.

У грнчаревој кући

18 Реч која дође Јеремији од ГОСПОДА: »Иди доле до грнчареве куће, па ћу ти тамо објавити своју поруку.«

Тако ја одох доле до грнчареве куће и видех овога како ради за грнчарским колом. Али суд који је обликовао од глине поквари му се под руком, па га грнчар преобликова у други суд, обликујући га како му се чинило најбоље.

Дође ми реч ГОСПОДЊА: »Израелски народе, зар ја не могу с вама да чиним овако као овај грнчар?« говори ГОСПОД. »Као што је глина у грнчаревој руци, тако сте и ви у мојој руци, народе Израелов. Ако некад објавим да ће неки народ или царство бити искорењени, оборени и затрти, и ако се тај народ који сам опоменуо окрене од своје опакости, тада ћу се и ја устегнути да га ударим несрећом коју сам му наменио. А ако неки други пут објавим да ће неки народ или царство бити изграђени и посађени, 10 а они почну да чине оно што је зло у мојим очима и да ме не слушају, онда ћу се ја устегнути да учиним добро које сам им наменио.

11 »Стога сада кажи народу Јуде и житељима Јерусалима: ‚Овако каже ГОСПОД: Ево, спремам вам несрећу и кујем науме против вас. Зато се окрените од свога злог начина живота, сваки од вас, и промените свој начин живота и своја дела.‘ 12 А они ће одвратити: ‚Не вреди. Ми ћемо и даље да се држимо својих наума и сваки од нас ће ићи за својим тврдокорним и злим срцем.‘

13 »Стога овако каже ГОСПОД:

»Распитајте се међу народима:
    који је икад тако нешто чуо?
Највећу грозоту учини
    Девица Израел.
14 Зар либански снег нестаје
    с горских падина?
Престају ли да теку студене воде
    што теку издалека?
15 А мој народ је мене заборавио.
    Пале кâд ништавним идолима,
    који их терају да посрћу на својим путевима
и древним стазама
    и да иду неизграђеним стазама и путевима.
16 Земља ће им бити опустошена,
    предмет непрестаног цоктања.
Ко год кроз њу прође,
    згражаваће се и одмахивати главом.
17 Распршићу их пред њиховим непријатељима
    као источним ветром.
Своја леђа ћу им показати,
    а не лице,
    у дан њихове несреће.«

Завера против Јеремије

18 Они рекоше: »Хајде да нешто смислимо против Јеремије, јер свештеник неће бити лишен учења Закона, ни мудрац савета, ни пророк речи. Зато хајде да га нападнемо речима[a] и да не обраћамо пажњу на оно што говори.«

19 Саслушај ме, ГОСПОДЕ,
    чуј шта моји тужитељи говоре!
20 Зар се на добро узвраћа злом?
    А они су ископали јаму за мене.
Сети се да сам пред тобом стајао
    и заузимао се за њих,
    да своју срџбу одвратиш од њих.
21 Зато им децу предај глади,
    сили мача их изручи.
Нека им жене остану без деце и постану удовице,
    нека им погубе мужеве,
    нека им младиће смакну мачем у боју.
22 Нека се зачује јаук из њихових кућа
    када изненада доведеш пљачкаше на њих.
Јер, јаму су ископали да ме ухвате
    и замке поставили за моје ноге.
23 Али ти, ГОСПОДЕ, знаш све њихове завере
    да ме убију.
Не опрости њихова злодела
    и не избриши њихове грехе пред собом.
Нека падну пред тобом;
    казни их у време свога гнева.

Footnotes

  1. 18,18 речима Дословно: језиком.