„Сећам те се по привржености твоје
    младости и љубави твог вереништва.
Ишла си за мном у пустињу,
    у незасејану земљу.
³ Свет је Израиљ био Господу,
    првина његовог урода
и сви који су га гутали били би криви
    и пропаст би их стигла
        – говори Господ.“’“
⁴ Чујте Господњу реч, доме Јаковљев
    и сви родови Израиљевог дома.

„Какву су неправду у мени нашли твоји преци
    када су се удаљили од мене,
ишли за таштином
    и постали ташти?
⁶ Нису питали: ’Где је Господ
    који нас је довео из египатске земље,
који нас је водио у пустињи,
    по земљи пустоши и јама,
по земљи сушној и мрачној,
    по земљи којом нико крочио није
    и у којој нико пребивао није?’
⁷ А ја сам вас довео у земљу воћњака,
    да једете њено воће и њена добра.
И дошли сте и опоганили сте моју земљу,
    и моје сте наследство претворили у гадост.
⁸ Свештеници нису рекли:
    ’Где је Господ?’
Они који се баве Законом ме нису познали,
    и пастири се побунише против мене.
Пророци су прорицали уз помоћ Вала
    и ишли за оним од чега нема користи.
⁹ И још ћу да се парничим с вама
        – говори Господ –
    и са децом ваше деце ћу да се парничим.
¹⁰ Јер, пређите на китимска острва и видите,
    и у Кедар пошаљите па онда добро размотрите.
    Видите да ли се овако нешто већ догодило:
¹¹ Да ли је неки народ заменио богове
    ако они и нису богови?
А мој народ је заменио своју Славу^[a]
    за оно од чега нема користи!
¹² О, небеса, ужасните се због овога,
    згрозите се и опустошите
        – говори Господ.
¹³ Јер је два зла учинио мој народ:
Заборавио је мене, извор свежих вода,
    и себи исклесао бунаре,
    напукле бунаре што не држе воду.
¹⁴ Па зар је Израиљ роб, један од оних рођених у кући?
    Зашто је постао плен?
¹⁵ На њега ричу лавићи, урличу риком;
    његову су земљу претворили у пустош,
    његови градови су порушени
    и ту више нико не пребива.
¹⁶ Чак ти је и народ из Нофа и Тафнеса
    обријао теме.
¹⁷ Зар то ниси са̂м себи урадио
    напустивши Господа, свог Бога,
    у време када те је водио путем?
¹⁸ И зато шта ти значи пут египатски
    да пијеш воду сихорску^[b]?
И шта ти значи пут асирски
    да пијеш воду из реке^[c]?
¹⁹ Казниће те твоје зло
    и твоје отпадништво ће те прекорити.
Па знај и види, јер је зло и горко
    што си напустио Господа, свог Бога,
и што нема у теби мога страха –
        говори Господ, Бог над војскама.
²⁰ Јер ја сам одавно скршио твој јарам
    и твоје сам окове изломио.
    Али ти си рекла: ’Нећу да ти служим.’
И на свакој узвишици,
    и под сваким зеленим дрветом
    си полегла као блудница.
²¹ А ја, ја сам те посадио као племениту лозу,
    баш поуздано семе.
И како си ми се променила
    и изродила у вињагу?
²² Све и да се шалитром переш
    и да прибавиш много цеђи,
штрчаће флека твоје кривице преда мном
        – говори Господ Бог.
²³ Како онда говориш: ’Нисам оскрнављена
    и нисам ишла Валима?’
Сагледај своје трагове у долини
    и схвати шта си урадила.
Ти си млада и брза камила
    што тумараш којекуда;
²⁴ млада магарица навикла на дивљину
    што у својој жудњи њуши ветар.
    И ко ће да је врати кад је у терању?
Неће малаксати сви који је траже,
    јер ће је пронаћи у њеном месецу.
²⁵ Не дозволи да ти нога буде боса,
    да ти грло буде суво.
Али ти си рекла: ’Ништа од тога!
    Не, јер волим туђе богове
    и ићи ћу за њима.’
²⁶ Као лопов што се стиди када га ухвате,
    тако ће да се осрамоти дом Израиљев.
Они – његови цареви, његови главари,
    његови свештеници и његови пророци –
²⁷ који говоре дрвету: ’Ти си мој отац!’
    И камену: ’Ти си ме родио!’
Јер су мени окренули леђа а не лице,
    а у време своје пропасти ће рећи:
    ’Устани и спаси нас!’
²⁸ Па где су твоји богови које си направио за себе?
    Нека устану ако могу да те спасу
    у време твоје пропасти.
Јер, колики је број твојих градова –
    о, Јудо – толико је твојих богова.
²⁹ Зашто се парничите са мном?
    Па сви сте се ви побунили против мене
        – говори Господ.
³⁰ Узалуд сам ударао твоје синове
    јер нису прихватили карање,
а твој је мач прогутао твоје пророке
    као кад лав прождире.

Зар сам Израиљу био пустиња
    или земља мрклог мрака?
Зашто мој народ говори: ’Наскитасмо се
    па нећемо поново да ти дођемо’?
³² Заборавља ли девица свој накит
    и невеста свој појас?
А мој народ заборавља мене
    данима без броја.
³³ Како си добро уредила свој пут да тражиш љубав,
    да си и покваренице научила својим путевима!
³⁴ Још се и крв нашла на твојим скутима,
    све животи убогих и невиних,
    иако их ниси затекла док проваљују.
Али за све то ти кажеш:
³⁵     ’Ја сам недужна!
    Његов се гнев свакако одвратио од мене.’
И ево, спорићу се с тобом
    јер говориш: ’Сагрешила нисам.’
³⁶ Зашто тако тумарајући
    мењаш свој пут?
И од Египта ћеш се застидети
    као што си се застидела Асирије.
³⁷ И од њега ћеш да одеш
    с рукама својим на глави својој,
јер је Господ одбацио твоје узданице
    да због њих не напредујеш.