Књига пророка Јеремије 20
New Serbian Translation
Јеремија и Пасхор
20 А Пасхор – Имиров син, свештеник и главни надгледник у Дому Господњем – је чуо како Јеремија пророкује све те речи. 2 Тада је Пасхор ударио пророка Јеремију и бацио га у окове, у тамницу код горњих Венијаминових врата, где је Дом Господњи. 3 Сутрадан је Пасхор довео Јеремију из тамнице, а Јеремија му је рекао: „Неће те више Господ звати ’Пасхор!’ Име ће ти бити Магор-Мисавив[a]. 4 Јер овако каже Господ: ’Ево, од тебе ћу ужас да направим и за тебе самог и за све пријатеље твоје! Пашће сви они од мача њихових непријатеља, а ти ћеш све то гледати. И сву ћу Јуду дати у руке цара вавилонског. Он ће да их одведе у изгнанство, у Вавилон, и побиће их мачем. 5 Даћу све богатство овог града, сав његов труд, све његове драгоцености, све имање царева Јудиних у руке њихових непријатеља. Они ће то опленити, покупити и однети у Вавилон. 6 А ти ћеш, Пасхоре, и сви домаћи твоји отићи у изгнанство, у Вавилон. Тамо ћеш отићи и умрећеш тамо. Тамо ће да сахране и тебе и све твоје пријатеље којима си пророковао лаж.’“
Јеремијина тужбалица
7 Завео си ме, о, Господе, и ја сам заведен!
Надјачао си ме и надвладао ме.
Свако ми се руга, целодневна сам им
и прича и подсмех.
8 Кад год говорим, ја вапим.
„Насиље и пустош“ вичем!
А Господња реч ми је постала ругло
и целодневни церек.
9 А рекао сам: „Не спомињем га више!
Више не говорим у његово име!“
Али у срцу ми је било као ватра,
као пламен стешњен у костима.
Изнурило ме је и више нисам могао
да се суздржавам.
10 Чујем шапат многих око мене
и ужас је свуда унаоколо:
„Одајте га! Хајде да га одамо!“
Сада свако с ким сам био у миру
вреба на мој пад:
„Можда се и да завести,
па ћемо га надвладати
и осветићемо му се!“
11 А Господ је са мном као ратник свиреп.
Зато ће да посрну гонитељи моји, ништа ми не могу!
Посрамиће се силно јер неће успети,
за незаборав вечни биће њихова срамота.
12 О, Господе над војскама, који праведника испитујеш,
који видиш и нутрину и срце;
нек над њима и ја видим ту освету твоју,
јер парницу своју ја сам изложио теби.
13 Певајте Господу!
Славите Господа
јер из зликовачких руку
душу убогог избавља!
14 Проклет да је дан кад сам се родио!
Не био благословен дан кад ме мајка роди!
15 А и нек је проклет човек
што мом оцу благовести –
„Мушко је! Син ти се родио!“ –
и тако га силно обрадовао.
16 Нек тај човек буде попут градова
што је Господ сатро,
на које се смиловао није.
Нека јутром нарицање слуша,
а у подне поклич од ратника.
17 Што ме не усмрти у материци
и зашто ми моја мајка гроб није постала!
Што за веке векова не оста утроба јој трудна!
18 Зашто сам изашао из материце,
муку и тугу да гледам,
моји дани у срамоти да дођу свом крају.
Footnotes
- 20,3 Дословно: ужас на све стране.
Јеремија 20
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Јеремија и Пашхур
20 Када је свештеник Пашхур син Имеров, главни управитељ Дома ГОСПОДЊЕГ, чуо Јеремију како пророкује о овоме, 2 нареди да Јеремију избатинају и баце у кладе код Венијаминове горње капије поред Дома ГОСПОДЊЕГ.
3 Сутрадан, када га је Пашхур ослободио клада, Јеремија му рече: »ГОСПОД те више не зове Пашхур, него Магор-Мисавив[a]. 4 Јер, овако каже ГОСПОД: ‚Учинићу да будеш ужас себи и свим својим пријатељима. Својим очима ћеш гледати како падају од мача својих непријатеља. Све Јудеје ћу предати у руке цару Вавилона, који ће их одвести у Вавилон или их погубити мачем. 5 Предаћу њиховим непријатељима све богатство овога града, све плодове његовог труда, све његове драгоцености и све благо царева Јуде. Они ће све то опљачкати и однети у Вавилон као плен. 6 А ти, Пашхуре, и сви који живе у твојој кући, отићи ћеш у изгнанство у Вавилон и тамо умрети и бити сахрањен, ти и сви твоји пријатељи којима си пророковао лажи.‘«
Јеремијина јадиковка
7 Ти ме заведе, ГОСПОДЕ,
и био сам заведен.
Ти ме надјача и савлада.
Поваздан ме исмевају,
сви ми се ругају.
8 Кад год проговорим, вичем,
насиље и пропаст објављујући.
Тако ми реч ГОСПОДЊА
поваздан увреде и грдње доноси.
9 А кажем ли: »Нећу га више помињати
ни говорити у његово име«,
његова реч ми у срцу буде као огањ,
огањ запретан у мојим костима,
и онда не могу више у себи да је држим,
не могу.
10 Чујем многе како шапућу:
»Ужас одасвуд! Пријавите га!
Дај да га пријавимо!«
Сви моји пријатељи
чекају да поклекнем:
»Можда га заварамо,
па га савладамо и осветимо му се.«
11 Али ГОСПОД је са мном као страшан ратник,
па ће моји гонитељи посрнути
и неће ме савладати.
Неће успети и докраја ће се осрамотити;
њихова срамота никад се неће заборавити.
12 ГОСПОДЕ над војскама, ти који испитујеш праведне
и видиш срце и ум,
дај да видим како им се светиш,
јер теби сам поверио своју парницу.
13 Певајте ГОСПОДУ! Хвалите ГОСПОДА!
Он живот убогога избавља
из руку опаких.
14 Проклет био дан кад сам се родио!
Благословен не био дан кад ме мајка родила!
15 Проклет био човек
који мом оцу донесе вест говорећи:
»Мушко ти се дете родило!«
16 Био тај као градови
које ГОСПОД поруши без милости,
ујутро слушао кукњаву,
а у подне бојне покличе,
17 јер ме не уби у мајчиној утроби,
да ми мајка буде гроб,
да јој утроба буде трудна довека.
18 Што изађох из мајчине утробе,
да муку и невољу гледам
и своје дане скончам у срамоти?
Footnotes
- 20,3 Магор-Мисавив значи »ужас одасвуд«.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
Copyright © 2003 by Bible League International