Add parallel Print Page Options

Порука Моаву

48 Овако каже Моаву, Господ над војскама, Бог Израиља:

„Јао Нававу, јер ће се опустошити!
    Киријатајим ће се посрамити и поробити;
    посрамиће се утврђење и развалити.
Неће се више Моав дичити
    јер му зло спремају у Есевону:
    ’Хајде да га истребимо као народ.’
А и ти, Мадмане, ћеш ућутати,
    јер мач на тебе креће.
Чује се врисак из Оронајима.
    Пустошење, разарање велико!
Моав је сломљен
    и чује се плач његове нејачи.
На успону луитском
    пењаће се непрестано плачући,
и слушаће вапај разарања
    на падини Оронајима.
Бежите! Животе спасавајте
    и будите ко грм смреке у пустињи.
Зато што се поуздајеш у своја дела
    и у благо своје, и ти ћеш бити поробљен.
И Хамос[a] ће отићи у ропство,
    његови свештеници и његови главари заједно.
Затирач ће проћи од града до града
    и ниједан неће измаћи.
Пропашће долина
    и висораван ће бити уништена
    како је казао Господ.
Дајте крила Моаву да полети,
    да оде из својих градова
што ће постати рушевине
    без становника у њима.

10 Проклет свако ко немарно ради Господњи посао!
    Проклет онај што од крви мач свој устеже!

11 Спокојан и сигуран је био Моав
    од своје младости,
као талог непретакан из бурета у буре.
    У изгнанство није ишао,
    укус и мирис му се нису мењали.
12 Зато, ево долазе дани
    – говори Господ –
када ћу им послати претакаче
    да их преточе у своју бурад,
а да испразне њихове крчаге
    и скрше их.
13 Осрамотиће се Моавци због Хамоса
    као што се због Ветиља,
    своје узданице, осрамотио дом Израиљев.

14 Како можеш да говориш: ’Ратници смо,
    битке смо јунаци!’?
15 Моав је похаран, градови му освојени,
    а најбољи младићи његови сишли су на клање
    – говори цар, Господ над војскама му је име.
16 Близу је, долази пропаст Моава.
    Жури, не застаје његово зло.
17 Жалите га, сви ви око њега,
    сви што знате за његово име.
Па кажите: ’Жезло моћи, жезло славоносно –
    како га сломише!’

18 Спусти се из части своје,
    на тло седи исушено, становнице,
    ћерко девонска.
Онај што је похарао Моав
    успиње се к теби
    да и твоја утврђења скрши.
19 На пут стани и посматрај, становнице,
    ћерко Ароира.
Човека што бежи и жену избеглу ти упитај:
    ’Шта се догодило?’
20 Моав је осрамоћен јер је срушен.
    Вапите, плачите
и објавите у Арнону
    да је Моав похаран.
21 Суд долази на висораван,
    на Олон, на Јасу и Мифат;
22     на Девон, на Навав и Вет-Девлатаим;
23     на Киријатајим, на Вет-Гамул и на Вет-Меон;
24     на Кериот и на Восору,
    на све градове моавске земље који су далеко и који су близу.
25 Сломљена је Моавова сила,
    поломљена рука је његова
        – говори Господ.“

26 Опијте га,
    јер је себе над Господом уздигао.
Али ваљаће се Моав у избљувку своме
    и постаће прича другима за подсмех.
27 Није ли и теби Израиљ био прича за подсмех,
    као лопов ухваћени,
па вртиш главом
    кад о њему причаш?
28 Напустите градове и живите у врлетима,
    становници Моава.
Постаните као голуб што се гнезди
    у високој раселини.

29 За Моавов смо понос чули,
    за понос велики, за његову охолост,
за његову осорност и хвалисање,
    и за гордост његовог срца.
30 „Знам ја – говори Господ –
    обест његову.
Лажно је његово хвалисање
    и лажима ништа неће да постигне.
31 Кукам зато за Моавом,
    плачем за свима њима, Моавцима.
    Јечим за људима у Кир-Ересу.
32 Плакаћу за тобом више, лозо сивамска,
    него што сам плакао за Јазиром.
Младице твоје су биле пружене до мора,
    све до мора јазирског.
А сада се на твоје, тек пристигло летње воће,
    и на бербу твоју, устремио затирач.
33 Нестали су радост и весеље
    из воћњака и из земље моавске.
Учинио сам да нестане вина из каца,
    да газилац не гази грожђе у каци радујући се.
Биће вриске,
    али не од радости.

34 Од Есевона до Елеалије и Јасе
    се чује нарицање,
вичу од Соара до Оронајима и Еглат-Селисија
    јер су се исушиле воде нимримске.
35 Истребићу у Моаву
    – говори Господ –
оног што жртвује по узвишицама
    и оног који ка̂ди својим боговима.
36 За Моавом као фрула јеца срце моје.
    За људима Кир-Ереса као фрула јеца срце моје,
    зато што је настрадало оно што су стекли.
37 Све су главе оголеле
    и све браде обријане.
Све су руке избраздане,
    а кострет је на бедрима.
38 На свим крововима Моава
    и на његовим трговима
само жалопојке,
    јер сам скршио Моав
    као крчаг који нико неће
        – говори Господ.“
39 Жалиће: „О, како је скршен!
    Како је Моав окренуо главу јер је посрамљен.
Постао је Моав прича за подсмех
    и ужасавање свим местима унаоколо.“

40 Јер овако каже Господ:

„Ево, као орао се обрушава
    и крила своја шири над Моавом.
41 Кериот је освојен,
    утврђења опкољена,
а срце ће моавских ратника
    онога дана бити као срце породиље.
42 Моав ће истребљен бити као народ,
    јер је себе над Господом уздигао.
43 Чекају те страхота,
    јама и замка, становниче Моава!
        – говори Господ.
44 Ко утекне од страхоте,
    у јаму ће пасти;
ко се из јаме извуче,
    у замку ће се ухватити!
Јер ја сам тај што на Моав доносим
    годину њихове казне
        – говори Господ.

45 У сенци су Есевона
    застали бегунци онемоћали,
јер је пожар кренуо од Есевона
    и пламен из самога Сихона,
да прогута чело Моавово
    и теме бунтовницима.
46 Јао теби, Моаве!
    Пропашће Хамосов народ!
Синове ће твоје одвести у ропство
    и твоје ћерке у изгнанство.

47 Али вратићу изгнанике моавске
    у последњим данима
        – говори Господ.“

Довде је суд над Моавом.

Footnotes

  1. 48,7 Моавско божанство.

Пророштво о Моаву

48 Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов, за Моав:

»Тешко гори Нево, јер је опустошена.
    Кирјатајим је извргнут срамоти и освојен,
    високо утврђење извргнуто срамоти и срушено.
Више нико неће хвалити Моав.
    У Хешбону ће му сковати несрећу:
‚Хајде да докрајчимо тај народ.‘
    И ти ћеш умукнути, Мадмене,
    и на тебе ће доћи мач.
Из Хоронајима се чују повици:
    ‚Насиље! Пропаст велика!
Моав је скршен!‘
    Вриште малишани његови.
Уз Лухит се пењу,
    горко плачући.
Низ пут ка Хоронајиму
    разлежу се јауци због пропасти.
Бежите! Спасавајте живот!
    Трчите као магаре пустињско!
Пошто се уздаш у своја дела и богатство,
    и ти ћеш бити освојен.
Кемош ће у изгнанство
    са својим свештеницима и службеницима.
Уништитељ ће доћи на сваки град,
    ниједан град му неће измаћи.
Долина ће бити разорена,
    висораван опустошена
    као што каже ГОСПОД.
Дигните надгробни споменик Моаву,
    јер ће бити опустошен.
Опустеће му градови,
    нико неће становати у њима.

10 »Проклет био ко немарно обавља посао ГОСПОДЊИ! Проклет био ко свој мач не натопи крвљу!

11 »Моав је од своје младости био на миру,
    као вино остављено на дрозги,
    из бачве у бачву непретакано.
Није ишао у изгнанство,
    па му је укус као пре
    и мирис му непромењен.

12 »Али, ево, долазе дани«, говори ГОСПОД, »када ћу послати оне који истачу, и они ће га источити. Испразниће му бачве и поразбијати врчеве. 13 Тада ће се Моав постидети због Кемоша као што се израелски народ постидео што се уздао у Бетел.

14 »Како можете да кажете:
    ‚Ми смо ратници, храбри у боју‘?
15 Моав ће бити опустошен,
    а његови градови освојени.
Његови младићи пашће у покољу«,
    говори Цар, чије име је ГОСПОД над војскама.
16 »Примиче се невоља Моавова,
    хитро стиже његова несрећа.
17 Жалите за њим, сви његови суседи
    и сви који сте чули за њега.
Кажите: ‚Како се поломи моћно жезло,
    палица прекрасна!‘

18 »Сиђите са своје славе
    и седите на испуцалу земљу,
житељи Кћери дивонске,
    јер на вас ће доћи
онај који пустоши Моав
    и разорити ваше градове утврђене.
19 Станите крај пута, житељи Ароера,
    и гледајте.
Питајте онога који бежи
    и ону која је умакла:
    ‚Шта се десило?‘
20 ‚Моав је извргнут срамоти,
    јер је скршен.
Закукајте и заплачите.
    Објавите покрај Арнона
    да је Моав опустошен.‘

21 »Суд стиже на висораван – Холону, Јахци и Мефаату, 22 Дивону, Неву и Бет-Дивлатајими, 23 Кирјатајиму, Бет-Гамулу и Бет-Меону, 24 Керијоту и Боцри – свим моавским градовима, близу и далеко. 25 Сломљена је Моавова моћ и скршена његова снага«, говори ГОСПОД.

26 »Опијте Моав,
    јер хтеде да буде већи од ГОСПОДА.
Нека се ваља у својој бљувотини,
    да му се смеју.
27 Зар се ти, Моаве, ниси смејао Израелу?
    Зар је Израел затечен међу крадљивцима,
па одмахујеш главом
    кад год га поменеш?
28 Оставите своје градове, житељи Моава,
    и настаните се међу стенама.
Будите као голуб,
    који своје гнездо свија на улазу пећине.

29 »Чули смо за Моавову охолост –
    његову охолост превелику и умишљеност,
    његову бахату охолост и надменост.
30 Знам његову бахатост,
    али на лажи је заснована«,
    говори ГОСПОД,
    »и лаж су његова хвалисања.
31 Зато над Моавом кукам
    и над свим Моавцима плачем,
    због људи Кир-Хереса јецам.
32 Плачем због вас, лозе Сивме,
    као што плаче Јаазер.
Розге су вам се пружале све до мора,
    досезале до мора Јаазера.
Уништитељ се обори
    на ваше летње плодове и грожђе.
33 Нестаде радости и клицања
    из воћњака и са моавских њива.
Учиних да вино више не тече из муљача.
    Никог више нема да гази грожђе
    уз радосне повике.

»Повици се чују, али нису радосни.

34 »Запомагање из Хешбона и Елала чује се до Јахаца, од Цоара па све до Хоронајима и Еглат-Шелишије, јер су пресахнуле и воде Нимрима. 35 Учинићу«, говори ГОСПОД, »да се у Моаву више не приносе жртве на узвишицама и пали кâд њиховим боговима.

36 »Срце ми као фрула јечи за Моавом,
    као фрула јечи за људима Кир-Харесета.
    Нестаде богатство које су стекли.

37 »Свака је глава обријана и свака брада одсечена, по свим рукама урези, око свих бокова кострет. 38 По свим крововима у Моаву и на његовим трговима само оплакивање, јер сам разбио Моав као крчаг који нико неће«, говори ГОСПОД. 39 »Викаће: ‚Како је скршен Моав! Како постиђен окреће леђа!‘ Моав постаде предмет подсмеха и ужасавања свим својим суседима.«

40 Овако каже ГОСПОД:

»Ено, лети као орао
    и шири крила над Моавом.
41 Градови ће бити заузети
    и тврђаве освојене.
Тога дана ће срце моавских ратника
    бити као срце жене у трудовима.
42 Моав ће бити затрт као народ,
    јер хтеде да буде већи од ГОСПОДА.
43 Чека те ужас, јама и замка,
    народе моавски«,
    говори ГОСПОД.
44 »Ко умакне ужасу,
    упашће у јаму.
Ко се испентра из јаме,
    ухватиће се у замку.
Јер, ја ћу на Моав довести
    годину његове казне«,
    говори ГОСПОД.

45 »У сенци Хешбона
    стоје избеглице, исцрпљене.
Јер, огањ изађе из Хешбона,
    пламен из палате Сихонове,
и прождире чела Моаваца
    и лобање народа галамџијског.
46 Тешко теби, Моаве!
    Нестаде народ Кемошев.
Синове ти одведоше у изгнанство,
    кћери у сужањство.
47 Али у будућим данима
    вратићу благостање Моаву«,
    говори ГОСПОД.

Овде завршава суд над Моавом.