Add parallel Print Page Options

Нико није праведан

„Протрчите по трговима Јерусалима.
    Гледајте, посматрајте,
    тражите по улицама:
да ли ћете пронаћи човека,
    иједног који поступа по правди и који тежи верности,
    па да опростим граду.
’Тако ми живог Господа!’, ако тако и говори народ,
    заправо се лажно заклињу.“
О, Господе, не траже ли твоје очи верност?
    Ти си их ударао, али нису попустили;
    докрајчио си их, али су одбили да прихвате карање.
Окаменили су своје образе да су тврђи него стена
    и одбијају да се врате.
Ја сам рекао: „Баш су сиромаси,
    и баш су лудо поступили
јер не познају Господњи пут
    и прописе Бога свога.
И себи сам рекао да ћу ићи великашима,
    па ћу њима да говорим,
јер они познају Господњи пут и прописе Бога свога.“
Али су и они сложно скршили јарам
    и изломили окове.
Зато ће их напасти шумски лав,
    пустињски вук ће их опустошити
и рис ће вребати код њихових градова.
    И свако ко изађе од њих биће растргнут у комаде,
јер су многи њихови преступи
    и бројна су њихова отпадништва.

„И како ћу све то да ти опростим?
    Твоја су ме деца оставила
    и заклела се лажним боговима.
Ја сам их наситио,
    а они су учинили прељубу
    и журили у кућу блуднице.
Они су као угојени, једри ждрепци,
    па сваки рже за женом свог ближњег.
Зар због тога да их не казним?
    – говори Господ.
Над народом попут овог
    зар да се не освети моја душа?

10 Идите међу редове његове лозе и искидајте их,
    али не чините потпуно уништење.
Одстраните посечене лозице
    јер не припадају Господу.
11 Јер су ме сасвим изневерили
    дом Израиљев и дом Јудин
        – говори Господ.“
12 Лагали су о Господу
    јер су рекли: „Није он такав!
Неће нас да задесе ни зло ни мач,
    а ни глади нећемо видети!
13 Пророци су постали попут ветра
    јер реч није у њима,
    па нека им тако и буде учињено.“

14 Зато говори Господ Бог над војскама:

„Зато што су тако изјавили,
    ево, моје ћу речи у твојим устима да претворим у ватру,
    а овај народ у дрва, па ће их прогутати.
15 Ево, доводим на тебе народ издалека,
    доме Израиљев – говори Господ.
То је крепак народ, древни народ,
    народ чији језик не разумеш шта год да говоре.
16 Тоболац им је попут гроба отворен
    и сви су ратници.
17 Прогутаће ти и летину и храну.
    Прогутаће ти синове и ћерке.
Прогутаће ти стада и крда.
    Прогутаће ти вино и смокве.
Разориће ти мачем утврђене градове
    у које си се уздао.

18 Али тих дана – говори Господ – нећу те сасвим сатрти. 19 Јер тада ћете упитати: ’Зашто нам чини све то Господ, наш Бог?’ А ти ћеш им одговорити: ’Као што сте напустили мене и служили туђим боговима у својој земљи, тако ћете сада да служите туђинцима у земљи која није ваша.’

20 Најавите ово у дому Јаковљевом
    и објавите у Јуди. Реците:
21 ’Чујте сад ово, луди и неразумни народе,
    који има очи, а не види
    и који има уши, а не чује!
22 Зар се мене не бојите? – говори Господ.
    Не дрхтите ли од мене
који сам вечном уредбом поставио песак за границу мору,
    и оно га не прелази?
Ако се и усталаса,
    оно се не излива;
таласи му хуче,
    али се не преливају.’
23 Али овај народ има срце пркосно и одметничко,
    скренули су и удаљили се.
24 Нису рекли од срца:
    ’Сад се бојмо Господа, нашег Бога
који нам даје рану и позну кишу на време,
    који нам чува седмице одређене за жетву.’
25 Ваше су кривице све ово ускратиле
    и ваши су греси задржали ово добро.

26 Јер се у мом народу налазе зликовци
    што вребају као птичари из заседе,
    што постављају замке да хватају људе.
27 И као што је кавез пун птица,
    тако су њихове куће пуне преваре.
Зато су постали силни и награбили су блага.
28     Угојени су и углађени.
Они претерују у злу, не маре за право сиротиње,
    напредују, не суде за право сиромаха.
29 Зар због тога да их не казним?
    – говори Господ.
Над народом попут овог
    зар да се не освети моја душа?

30 Грозота и страхота
    се догађају по земљи.
31 Пророци пророкују лаж
    и свештеници владају по своме,
а мој народ све то воли!
    Али шта ћете на крају да радите?!

Јерусалимов грех

»Прођите улицама Јерусалима;
    добро погледајте и сами се уверите.
Тражите по његовим трговима,
    па ако нађете иједнога ко чини што је право
и тражи истину,
    опростићу овом граду.
Иако говоре: ‚Тако ми ГОСПОДА живога‘,
    ипак се лажно заклињу.«

ГОСПОДЕ, зар твоје очи не траже истину?
    Удараш их, али њих не боли,
    сатиреш их, али они одбијају поуку.
Постали су тврђи од литице
    и одбијају да се покају.

Мислио сам: »То су само сиромаси.
    Безумни су, јер не познају пут ГОСПОДЊИ,
    ни правду коју њихов Бог тражи.
Зато ћу отићи великашима
    и с њима разговарати.
Они познају пут ГОСПОДЊИ
    и правду коју њихов Бог тражи.«
Али и они сложно сломише јарам
    и покидаше окове.
Зато ће их шумски лав нападати,
    пустињски вук черечити,
леопард на њих вребати
    крај њихових градова.
И ко год изађе, биће раскомадан,
    јер је њихова побуна велика
    и све веће је њихово отпадништво.

»Зашто да ти опростим?
    Твоја деца су ме оставила
    и заклињу се боговима који то нису.
Досита сам их нахранио,
    а они учинише прељубу
    и нагрнуше у куће блудница.
Они су пастуви угојени, похотни,
    сваки за туђом женом њишти.
Зар да то не казним?«
    говори ГОСПОД.
    »Зар да се не осветим таквом народу?

10 »Прођите јерусалимским виноградима
    и уништите их, али не докраја.
    Све розге покидајте, јер нису ГОСПОДЊЕ.
11 Народ Израела и народ Јуде
    докраја су ми неверни«,
    говори ГОСПОД.

ГОСПОД одбацује Израел

12 Лагали су о ГОСПОДУ, говорећи:
    »Неће он ништа учинити.
Никакво зло нас неће снаћи.
    Нећемо искусити ни мач, ни глад.
13 Пророци су само ветар
    и Божије речи нема у њима.
    Нека њима буде учињено то што говоре.«

14 Стога ми овако каже ГОСПОД, Бог над војскама:
    »Зато што су тако говорили,
учинићу огњем речи у твојим устима,
    а овај народ дрветом које ће огањ прогутати.
15 Ево, довешћу на тебе народ издалека,
    народе Израелов«,
    говори ГОСПОД,
»народ дуговечан и древан,
    народ чији језик не знаш
    и чији говор не разумеш.
16 Тоболци су им као отворен гроб;
    сви су они ратници.
17 Прождреће ти жетву и хлеб,
    прождреће ти синове и кћери,
прождреће ти ситну и крупну стоку,
    прождреће ти лозу и стабла смоквина.
Мачем ће ти разорити утврђене градове,
    у које се уздаш.

18 »Али ни тих дана«, говори ГОСПОД, »нећу те докраја затрти. 19 А када народ буде питао: ‚Зашто нам је ГОСПОД, наш Бог, све ово учинио?‘ рећи ћеш им: ‚Зато што сте ме оставили и у својој земљи служили туђим боговима, сада ћете служити туђинцима у земљи која није ваша.‘«

Бог опомиње свој народ

20 »Обзнани ово народу Јаковљевом
    и објави у Јуди:
21 ‚Чуј ово, народе безумни и без памети,
    који очи имаш а не видиш,
    који уши имаш а не чујеш.
22 Зар ме се не бојите?‘«
    говори ГОСПОД,
    »‚Зар преда мном не дрхтите?
Ја сам учинио да песак буде међа мору,
    вечна препрека коју не може да пређе.
Таласи се ваљају, али даље не могу,
    хуче, али неће прећи.
23 Али овај народ је тврдоглав и бунтован;
    скренуше они и одоше,
24 и не говоре себи:
    »Бојмо се ГОСПОДА, свога Бога,
који нам у право време даје кишу јесењу и пролећну
    и стара се за седмице одређене за жетву.«
25 Одвратише то од вас ваша злодела,
    ваши вас греси лишише добра.‘

26 »Опаки се налазе међу мојим народом.
    У заседи леже као хватачи птица,
    замке постављају и хватају људе.
27 Као што је кавез пун птица,
    тако су њихове куће пуне преваре.
    Моћни и богати постадоше,
28 ухрањени и дебели.
    Нема граница њиховим злоделима.
Сирочетову парницу не воде да је добију,
    не залажу се за права сиромаха.
29 Зар да их не казним за то?«
    говори ГОСПОД.
»Зар да се не осветим народу какав је овај?
30     Нешто ужасно и грозно
    догодило се у земљи:
31 Пророци пророкују лажи,
    свештеници владају на своју руку,
а мом народу је то мило.
    Али шта ћете да радите на крају?«