Add parallel Print Page Options

Нико није праведан

„Протрчите по трговима Јерусалима.
    Гледајте, посматрајте,
    тражите по улицама:
да ли ћете пронаћи човека,
    иједног који поступа по правди и који тежи верности,
    па да опростим граду.
’Тако ми живог Господа!’, ако тако и говори народ,
    заправо се лажно заклињу.“
О, Господе, не траже ли твоје очи верност?
    Ти си их ударао, али нису попустили;
    докрајчио си их, али су одбили да прихвате карање.
Окаменили су своје образе да су тврђи него стена
    и одбијају да се врате.
Ја сам рекао: „Баш су сиромаси,
    и баш су лудо поступили
јер не познају Господњи пут
    и прописе Бога свога.
И себи сам рекао да ћу ићи великашима,
    па ћу њима да говорим,
јер они познају Господњи пут и прописе Бога свога.“
Али су и они сложно скршили јарам
    и изломили окове.
Зато ће их напасти шумски лав,
    пустињски вук ће их опустошити
и рис ће вребати код њихових градова.
    И свако ко изађе од њих биће растргнут у комаде,
јер су многи њихови преступи
    и бројна су њихова отпадништва.

„И како ћу све то да ти опростим?
    Твоја су ме деца оставила
    и заклела се лажним боговима.
Ја сам их наситио,
    а они су учинили прељубу
    и журили у кућу блуднице.
Они су као угојени, једри ждрепци,
    па сваки рже за женом свог ближњег.
Зар због тога да их не казним?
    – говори Господ.
Над народом попут овог
    зар да се не освети моја душа?

10 Идите међу редове његове лозе и искидајте их,
    али не чините потпуно уништење.
Одстраните посечене лозице
    јер не припадају Господу.
11 Јер су ме сасвим изневерили
    дом Израиљев и дом Јудин
        – говори Господ.“
12 Лагали су о Господу
    јер су рекли: „Није он такав!
Неће нас да задесе ни зло ни мач,
    а ни глади нећемо видети!
13 Пророци су постали попут ветра
    јер реч није у њима,
    па нека им тако и буде учињено.“

14 Зато говори Господ Бог над војскама:

„Зато што су тако изјавили,
    ево, моје ћу речи у твојим устима да претворим у ватру,
    а овај народ у дрва, па ће их прогутати.
15 Ево, доводим на тебе народ издалека,
    доме Израиљев – говори Господ.
То је крепак народ, древни народ,
    народ чији језик не разумеш шта год да говоре.
16 Тоболац им је попут гроба отворен
    и сви су ратници.
17 Прогутаће ти и летину и храну.
    Прогутаће ти синове и ћерке.
Прогутаће ти стада и крда.
    Прогутаће ти вино и смокве.
Разориће ти мачем утврђене градове
    у које си се уздао.

18 Али тих дана – говори Господ – нећу те сасвим сатрти. 19 Јер тада ћете упитати: ’Зашто нам чини све то Господ, наш Бог?’ А ти ћеш им одговорити: ’Као што сте напустили мене и служили туђим боговима у својој земљи, тако ћете сада да служите туђинцима у земљи која није ваша.’

20 Најавите ово у дому Јаковљевом
    и објавите у Јуди. Реците:
21 ’Чујте сад ово, луди и неразумни народе,
    који има очи, а не види
    и који има уши, а не чује!
22 Зар се мене не бојите? – говори Господ.
    Не дрхтите ли од мене
који сам вечном уредбом поставио песак за границу мору,
    и оно га не прелази?
Ако се и усталаса,
    оно се не излива;
таласи му хуче,
    али се не преливају.’
23 Али овај народ има срце пркосно и одметничко,
    скренули су и удаљили се.
24 Нису рекли од срца:
    ’Сад се бојмо Господа, нашег Бога
који нам даје рану и позну кишу на време,
    који нам чува седмице одређене за жетву.’
25 Ваше су кривице све ово ускратиле
    и ваши су греси задржали ово добро.

26 Јер се у мом народу налазе зликовци
    што вребају као птичари из заседе,
    што постављају замке да хватају људе.
27 И као што је кавез пун птица,
    тако су њихове куће пуне преваре.
Зато су постали силни и награбили су блага.
28     Угојени су и углађени.
Они претерују у злу, не маре за право сиротиње,
    напредују, не суде за право сиромаха.
29 Зар због тога да их не казним?
    – говори Господ.
Над народом попут овог
    зар да се не освети моја душа?

30 Грозота и страхота
    се догађају по земљи.
31 Пророци пророкују лаж
    и свештеници владају по своме,
а мој народ све то воли!
    Али шта ћете на крају да радите?!