⁵ Пробудите се, о, ви пијани!
    Заплачите и закукајте, винопије, због шире,
    зато што вам се од уста отела!
⁶ Јер на моју земљу изађе народ силан
    и броја им нема.
Зуби су им као лављи зуби,
    а очњаци као у лавице.
⁷ Моју је лозу почупао,
    моју је смокву изломио;
потпуно је оголио и бацио,
    младице јој огулио.

⁸ Наричи као млада жена
    огрнута у кострет за мужем своје младости.
⁹ Нестале су житна жртва и изливница
    из Дома Господњег.
У жалости су свештеници,
    слуге Господње.
¹⁰ Поља су опустошена
    и земља је у жалости
јер је жито сатрвено,
    младо вино је пресахло,
    а урод уља је подбацио.

¹¹ Стидите се, ратари,
    кукајте, виноградари, за пшеницом и за јечмом,
    јер је пропала жетва на њиви.
¹² Лоза је пресахнула,
    стабло смокве се спарушило.
Пресахнули су нар, палма, јабука
    и сва стабла по пољу,
    јер је пресахла радост синова људских.

¹⁵ Јао, каквог ли дана,
    јер је близу дан Господњи
    што долази као пустошење од Свемоћнога!

¹⁶ Зар нам није пред очима понестала храна
    и радости и весеља из Дома нашег Бога?
¹⁷ Угнилише смокве на венцима;
    опустошене су житнице;
    порушени су амбари јер је жито пропало.
¹⁸ О, како стока риче!
    Тумарају крда говеда
јер испаше за њих нема,
    а и стада оваца такође скапавају.

¹⁹ Господе, ја тебе призивам
    јер је пламен суше прогутао пустињске пашњаке,
    а пожар је спалио све пољско дрвеће.
²⁰ И пољске звери ти цвиле и жуде
    јер су пресушила водена врела,
    јер је пожар спалио пустињске пашњаке.