Add parallel Print Page Options

Покајање становника Ниниве

Реч Господња по други пут дође Јони: „Устани и иди у Ниниву, тај велики град и проповедај му оно што ти ја кажем.“

Јона устане и оде у Ниниву по речи Господњој. А Нинива је била велики град пред Богом, три дана хода. Кад је ушао у град, Јона је ишао само дан хода проповедајући: „Још четрдесет дана и Нинива ће бити уништена.“ Нинивљани су поверовали Богу; прогласили су пост, па су се, од највећег до најмањег, обукли у кострет.

Кад је вест дошла до цара, он је устао са свог престола, скинуо своје рухо, ставио на себе кострет и сео у пепео. Онда је заповедио да вичу по Ниниви:

„По налогу цара и његових великаша:

’Ни човек ни стока, било крупна или ситна, не сме ништа окусити! Нека не пасу и не пију воду. Нека се и стока и људи покрију кострећу, и нека из све снаге призивају Бога. Нека се свако одврати од свога злог пута и од насиља које је чинио. Ко зна? Можда ће се Бог одвратити и милостиво одустати од свог љутог гнева, па не изгинемо.’“

10 Бог је видео њихова дела, како су се одвратили од својих злих путева, па је одустао од несреће, коју је рекао да ће извршити над њима. И тако је није извршио.

Јона се покорава ГОСПОДУ

Реч ГОСПОДЊА дође Јони други пут: »Спреми се и иди у велики град Ниниву и објави му поруку коју сам ти дао.«

И Јона послуша реч ГОСПОДЊУ и спреми се и оде у Ниниву. Нинива је била толико велик град да је требало три дана хода да се кроз њу прође.

Првога дана Јона крену кроз град, објављујући: »Још четрдесет дана и Нинива ће бити разорена.«

Нинивљани повероваше Богу, па прогласише пост и сви се, од највећег до најмањег, обукоше у кострет. Када је вест стигла до цара Ниниве, он устаде са свога престола, скину своје царско рухо и обуче се у кострет, па седе у прашину.

Онда цар разасла проглас по Ниниви:

»Цар и његови великаши наређују:

»Ниједан човек ни животиња од крупне и ситне стоке не смеју ни да једу ни да пију. Сваки човек и животиња морају да носе кострет. Нека свако силно вапије Богу и окрене се од свога злог начина живота и насиља. Јер, ко зна? Можда ће се Бог предомислити и неће, у својој самилости, искалити свој љути гнев, па нећемо изгинути.«

10 Видевши шта су урадили и како су се окренули од свога злог начина живота, Бог се смилова и не доведе на њих зло којим им је био запретио.