³ Са Темана долази Бог
    и Светитељ са Горе Фарана. Села^[a]
Величанство његово покрива небеса,
    а слава његова земљу испуњава.
⁴ Његово светло блиста,
    а у руци му је двокрака муња,
    где је скровиште снаге његове.
⁵ Пред њим помор иде,
    а пошаст га све у стопу прати.
⁶ Када стане, тад се земља тресе;
    кад погледа, народи поскачу;
растресу се вечити врхови
    и слежу се брда древна,
    јер древни су путеви његови.
⁷ Видео сам тугу под шаторима Кушана,
    подрхтавају шаторски застори земље мадијанске.

⁸ О, Господе, јеси ли на реке гневан?
    Гневиш ли се ти на реке
    или си на море јаростан?
Ево, јездиш на коњима
    својих бојних кола спасења.
⁹ Разоткривен и видно је постављен лук твој,
    реч заклетве твоје шиба. Села
А реке браздају земљу.
¹⁰     Гледају те, грче се планине,
куљају бујичне воде,
    бездан се јавља хуком својим
    и руке своје високо диже.

¹¹ Сунце и месец мирују у свом пребивалишту,
    умину на светло стрела твојих
    и на блесак сјаја твога копља.
¹² Ти у љутњи земљу газиш,
    у јарости ти народе вршеш.
¹³ Излазиш због спасења свог народа,
    због спасења помазаника свога дробиш главара зликовачког дома,
    разоткриваш од пете до врата. Села
¹⁴ Њиховим копљима пробадаш главара њихових ратника,
    а они јуришају да нас здробе,
и ликују као кад у потаји
    прождиру сиромаха.
¹⁵ Ти газиш по мору коњима својим
    и пене се велике воде.

¹⁶ И ја сам то чуо и стомак ми се згрчио,
    од тог звука ми задрхташе усне,
трулеж ми се увуче у кости,
    а колена ми заклецаше.
Смирићу се све до дана невоље
    што долази на народ који нас напада.
¹⁷ Ако смоква и не пропупи,
    ако нема на чокоту плода;
изневери ли труд око маслине,
    не роде ли поља храном,
нестане ли стадо из тора
    и ишчезне стока из обора,
¹⁸ у Господу ја ћу да ускликнем
    и веселим се у Богу мог спасења!

¹⁹ Господ Бог је моја снага!
    Даде ми ноге хитре ко у кошуте,
    по мом кршу даде ми да ходам.

Хоровођи уз моје жичане инструменте.