Add parallel Print Page Options

Тужбалица над Моавцима

15 Пророштво против Моава:

„Обноћ је опустошен Ар;
    срушен је Моав!
Обноћ је опустошен Кир;
    срушен је Моав!
У храм и Девон она се успиње
    на узвишицу да плаче;
    над Нававом и над Медевом
нариче народ моавски;
    а све су главе оголеле
    и све браде обријане;
по улицама су врећама заогрнути,
    на њиховим крововима и по трговима
сви они наричу
    и плачући силазе.
Есевон и Елеалија јаучу,
    глас њихов се чује до Јасе.
Зато дрхћу ратници моавски,
    у грчу је душа њихова.

Зато јеца срце моје због Моаваца,
    бегунци њихови беже
    до Соара, Еглат-Селисије,
плачући се пењу на Луит;
    путем оронајимским
    разлеже се јаук над рушевинама.
Јер су се исушиле воде нимримске,
    трава је усахла,
биље пропало,
    зеленила више нема.
Зато ко је нешто уштедео и складишта њихова,
    тај ће то носити на Поток врба.
Јер јаук се разлеже до границе с Моавом,
    нарицање му је до Еглајима,
    нарицање му је до Вир-Елима.
Та, пуне су крви воде димонске,
    а ја ћу још додати Димону
једног лава на моавске бегунце
    и на преостале у земљи.“