25 Господе, ти си Бог мој,
    узвисујем те, славим твоје име,
зато што си остварио дивоту,
    од давнина смишљену верност верну,
² јер си град претворио у хрпу,
    насеље утврђено у рушевину;
тврђава туђинаца више није град –
    довека се обновити неће.
³ Тебе зато народ снажни слави,
    од тебе се боји град свирепих племена,
⁴ а ти си уточиште сиротом,
    уточиште убогом у невољи његовој;
ти си склониште од непогоде,
    заклон од жеге,
јер ћуд је свирепих
    као непогода са стране;
⁵     као жега над сушним тлом,
ти гушиш грају одвратних,
    као жегу сенком облака
    свирепима се прекинуло певање.

⁶ А Господ над војскама спремиће на овој гори
    гозбу од сала за све народе,
гозбу од сала, гозбу од вина,
    од вина одлежалог, од мождине масне,
од пречишћеног вина одлежалог.
⁷ И на овој гори он ће здерати
    застор што све народе застире
и копрену што све пуке обавија.
⁸     Он ће смрт победоносно здерати,
и Господар Господ ће сузу отрти
    са лица свакога,
и срамоту ће скинути
    са свог народа по свој земљи –
        зато што је Господ рекао.

„Гле, ово је Бог наш.
    Њега смо очекивали и он нас је спасао.
Ово је Господ ког смо очекивали;
    кличимо и радујмо се, јер он спасава.“