Add parallel Print Page Options

Посланство пророку Исаији

37 Кад је то чуо, цар Језекија је раздро своју одећу, навукао на себе кострет и отишао у Дом Господњи. Затим је послао Елијакима, управитеља двора, писара Сомну, и старешине свештеничке обучене у кострет, пророку Исаији, сину Амоцовом. Рекли су му: „Говори Језекија: ’Дан је овај дан невоље, казне и срамоте. Деца су приспела за порођај, а нема снаге да се роде. Може бити да је Господ, Бог твој, чуо речи Равсака, кога је његов господар, асирски цар, послао да вређа живога Бога, па ће га покарати због речи које је Господ, Бог твој, чуо, кад се помолиш за остатак што је преостао.’“

Кад су слуге цара Језекије дошле к Исаији, Исаија им је рекао: „Овако реците своме господару: ’Говори Господ: не бој се речи што си чуо, којима су ме ружиле слуге асирског цара. Ево, удахнућу у њега дух, и кад чује једну вест, вратиће се у своју земљу, а ја ћу учинити да погине од мача у својој земљи.’“

Повратак великог пехарника

Кад се Равсак вратио, нашао је асирског цара како ратује с Ливном; чуо је, наиме, да је напустио Лахис.

Чуо је, наиме, да Тирака, кушки цар, говори: „Изашао је да ратује с тобом.“

Други покушај цара Сенахерива

Кад је то чуо, послао је гласнике Језекији говорећи: 10 „Овако реците Језекији, цару Јудином: ’Нека те не вара Бог твој у кога се уздаш говорећи ти: Јерусалим неће пасти у руке асирском цару. 11 Чуо си шта су асирски цареви учинили свим земљама, како су их изручили проклетству. Зар ћеш ти да се избавиш? 12 Јесу ли богови народа спасли оне што су уништили моји преци: Гозанце, Харанце, Ресефе и синове Едена у Теласару? 13 Где је цар аматски, цар арфадски, и цар Лаира, Сефарвима, Ена и Ава?’“

Језекијина молитва

14 Језекија је примио писмо из руку посланика и прочитао га. Затим се попео у Дом Господњи и развио га пред Господом. 15 Онда се Језекија овако помолио Господу: 16 „Господе над војскама, Боже Израиљев, који столујеш над херувимима! Само си ти Бог свих царстава земаљских, ти си начинио небо и земљу. 17 Пригни ухо своје, Господе, и почуј; отвори очи своје и погледај. Чуј све Сенахеривове речи које је послао да се руга Богу живоме!

18 Истина је, о, Господе, опустошили су цареви асирски све народе и њихове земље, 19 побацали им богове у ватру, јер они и нису богови, него дело људских руку, дрво и камен; зато су их разорили 20 А сад, Господе, Боже наш, избави нас из његових руку, нека знају сва царства на земљи, да си само ти, Господ.“

Исаијино пророштво

21 Тада је Исаија, син Амоцов послао поруку Језекији: „Говори Господ, Бог Израиљев: ’Зато што си ми се молио због Сенахерива, асирског цара, 22 ово је реч коју је Господ рекао против њега:

Презире те, руга ти се, девица, ћерка сионска,
    маше главом за тобом ћерка јерусалимска.
23 Кога си ружио и вређао?
    На кога си гласно викао
и охоли поглед дизао?
    На Свеца Израиљева!
24 Преко слугу својих вређао си мог Господа.
    Рекао си: коњима својим и јахачима многим,
на висине сам се горске успео,
    до највиших врхова ливанских.
Посекао сам му највише кедрове
    и његове поизбор чемпресе.
Досегао сам му врх најкрајњи,
    врт његов у бујној шуми.
25 Ископао сам студенце и пио туђе воде,
    стопалима својих ногу
    исушио сам све потоке египатске.

26 Зар ниси чуо? Од искона сам то одредио,
    уредио од прадавних дана,
а сада сам то остварио:
    у рушевине си претворио утврђене градове.
27 Становници њихови
    немоћни, испрепадани, постиђени,
били су као растиње у пољу,
    као младо зеленило,
као трава по крововима,
    што усахне пре него што порасте.

28 Ја знам кад седаш и кад излазиш и кад се враћаш,
    и како си против мене беснео.
29 Зато што си на мене беснео,
    и што ми је твоја обест дошла до ушију,
брњицу ћу ти кроз ноздрве провући,
    у уста ћу ти ђемове ставити,
    и вратити те путем којим си дошао.

Знак за Језекију

30 А ово је знак за тебе:

Ове године ћеш јести што са̂мо израсте,
    а догодине оно што никне од тога,
а треће године сеј,
    жањи и сади винограде и једи њихов род.
31 А преживели из дома Јудиног,
    опет ће пустити свој корен у дубину,
    и родити своје плодове у висину.
32 Јер из Јерусалима ће изаћи остатак,
    и преживели са горе Сиона.
    То ће учинити ревност Господа над војскама.’

Пророштво о Асирији

33 Зато говори Господ о цару асирском:

’Он неће ући у овај град,
    и неће одапети стрелу на њега,
неће са штитом кренути на њега,
    нити насипати бедем против њега,
34 него ће се вратити путем којим је дошао.
    У овај град он ући неће – говори Господ.
35 Ја ћу одбранити овај град и избавити га
    ради себе и ради мога слуге Давида.’“

Сенахеривов пораз и смрт

36 Тада је изашао Анђео Господњи и побио стотину осамдесет пет хиљада у асирском табору. Када је народ устао ујутро, а оно све сами мртваци. 37 Сенахерив, асирски цар, је подигао своју војску и повукао се; вратио се у Ниниву.

38 И док се клањао у храму свога бога Нисрока, убили су га мачем његови синови Адрамелех и Сарасар. Потом су побегли у земљу араратску. На његово место се зацарио његов син Есарадон.

Езекија тражи савет од Исаије

(2. Цар 19,1-7)

37 Када је цар Езекија то чуо, раздре своју одећу, обуче се у кострет и оде у Дом ГОСПОДЊИ, а управитеља палате Елјакима, писара Шевну и главне свештенике, све обучене у кострет, посла пророку Исаији сину Амоцовом да му кажу: »Овако каже Езекија: ‚Ово је дан невоље, увредâ и срамоте, као када дете треба да изађе из мајчине утробе, а она нема снаге да га роди. Можда ће ГОСПОД, твој Бог, чути све оно што је рекао главни саветник у име свога господара, асирског цара, који га је послао да вређа Бога живога. А кад га чује, можда ће га ГОСПОД, твој Бог, казнити због онога што је рекао. Стога се помоли за овај Остатак који је још преостао.‘«

Када су службеници цара Езекије дошли Исаији, он им рече: »Реците свом господару: ‚Овако каже ГОСПОД: Не плаши се оног што си чуо – поругâ којима су ме обасуле слугице асирског цара. Ставићу у њега духа, па кад чује једну вест, вратиће се у своју земљу. А онда ћу га у његовој земљи погубити мачем.‘«

Асирци поново прете

(2. Цар 19,8-19)

Када је главни саветник чуо да је асирски цар отишао из Лахиша, он се повуче и оде у Ливну, где нађе цара како ратује против ње.

Санхериб доби вест да је Тирхака, цар Куша, кренуо да зарати с њим. Када је то чуо, посла гласнике Езекији, рекавши им: 10 »Кажите јудејском цару Езекији:

»‚Немој да те завара бог на кога се ослањаш када каже: »Јерусалим неће бити предат у руке асирском цару.« 11 Свакако си чуо шта су асирски цареви учинили са свим земљама – да су их потпуно уништили. Зар мислиш да ћете се ви избавити? 12 Зар су богови Гозана, Харана, Рецефа и Еденаца у Теласару избавили своје народе, које су моји преци затрли? 13 Где су сада цар Хамата, цар Арпада и цар Лаира, Сефарвајима, Хене и Иве?‘«

14 Езекија узе писмо од гласника и прочита га, а затим оде у Дом ГОСПОДЊИ и рашири га пред ГОСПОДОМ.

15 Онда се Езекија помоли пред ГОСПОДОМ: 16 »ГОСПОДЕ над војскама, Боже Израелов, који си на престолу међу херувимима. Ти једини си Бог над свим царствима на земљи. Ти си саздао небо и земљу. 17 Слушај, ГОСПОДЕ, и чуј. Отвори очи, ГОСПОДЕ, и погледај. Чуј Санхерибову поруку коју је послао да извређа Бога живога. 18 Истина је, ГОСПОДЕ, да су асирски цареви уништили ове народе и њихове земље. 19 Бацили су њихове богове у ватру и уништили их, јер они и нису били богови, него дела људских руку израђена од дрвета и камена. 20 Сада нас, ГОСПОДЕ, Боже наш, спаси из његових руку, да сва царства на земљи знају да си ти, ГОСПОДЕ, једини Бог.«

Исаијина порука Езекији

(2. Цар 19,20-37)

21 Тада Исаија син Амоцов посла ову поруку Езекији: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Зато што си ми се молио због Санхериба, цара Асирије, 22 ево шта ГОСПОД каже против њега:

»‚Девица-Кћи сионска
    презире те, руга ти се.
Кћи јерусалимска
    за тобом маше главом.
23 Кога си вређао
    и кога хулио?
На кога си викао
    и бахато га гледао?
    Зар на Свеца Израеловог!
24 Преко својих слугу
    Господа си вређао.
И рекао си:
    »Са мноштвом својих кола
попех се на висове гора,
    на највише врхове Либана.
Посекох му највише кедрове
    и најлепше борове.
Стигох му до најдаљих крајева,
    до шума најгушћих.
25 Копао сам зденце у туђим земљама
    и пио воду.
Табанима својим
    све сам египатске реке исушио.«

26 »‚Зар ниси чуо?
    Давно сам то одредио,
    од искона наумио,
а сада остварујем:
    да ти утврђене градове
    у гомиле крша претвориш.
27 Житељи њихови, изнемогли,
    унезверени су и постиђени.
Као биљке су у пољу,
    као зелени изданци,
као трава наврх крова
    спржена пре но што нарасте.
28 Знам када седаш
    и када излазиш и враћаш се
    и како на мене бесниш.
29 А зато што бесниш на мене
    и што ми је твоја бахатост допрла до ушију,
ставићу ти куку у ноздрве и жвале у уста
    и вратити те путем којим си дошао.

30 »‚А ово ће ти бити знак, Езекија:

»‚Ове ћете године јести оно што само никне,
    а догодине оно што само израсте.
Треће године сејаћете и жњети,
    садити винограде и јести од њиховог рода.
31 Преостали од народа Јуде
    пустиће корен и донети род.
32 Из Јерусалима ће изаћи Остатак,
    са горе Сион Преживели.
    Учиниће то ревност ГОСПОДА над војскама.

33 »‚Стога овако каже ГОСПОД о цару Асирије:
    Неће ући у овај град
    ни овде одапети стрелу.
Неће пред њега доћи са штитом
    ни опсадне насипе дићи око њега.
34 Путем којим је дошао,
    њиме ће се и вратити.
    Неће ући у овај град‘, говори ГОСПОД.
35 ‚Бранићу овај град и спасти га,
    себе ради и ради мога слуге Давида.‘«

36 Тада изађе анђео ГОСПОДЊИ и погуби сто осамдесет пет хиљада људи у асирском табору. Када су људи ујутро устали, а оно – свуда лешеви! 37 Тада асирски цар Санхериб растури табор и повуче се, па се врати у Ниниву и тамо остаде.

38 Једног дана, док се клањао у храму свога бога Нисроха, његови синови Адрамелех и Шарецер погубише га мачем и побегоше у земљу Арарат. На месту цара наследи га његов син Есархадон.