Књига пророка Исаије 57
New Serbian Translation
57 Праведник гине
и никога то не узбуђује.
И смерни људи бивају одвођени
и нико не разабире
да праведник бива одведен пред зло,
2 да уђе у мир.
Почивају на лежајима својим
ко је ишао исправно.
3 „А сад се примакните амо,
синови гатарини,
потомство прељубничко, смрдљиво.
4 Над ким се шегачите?
Над ким се бекељите?
Плазите језик?
Нисте ли ви деца бунтовна,
потомство лажљиваца,
5 који се успаљују међу храстовима,
под сваким дрветом зеленим,
жртвујући децу по долинама,
под каменим раселинама?“
Пророк тугује због идолопоклонства
6 „На вододерини твоја је рака.
Оне, оне су твоји међаши.
Управо њима изливаш жртве наливне,
спаљујеш житну жртву.
Зар оне да ми се свиде?
7 На гору високу и уздигнуту
свој си лежај поставила,
па си се тамо попела
да кољеш жртву закланицу.
8 Уз врата и довратке
свој си запис поставила.
Далеко од мене си разоткрила
и на висине лежај свој наместила,
те се погађала са онима које волиш
да легнеш с њима, да осетиш снагу.
9 И ходочастиш цару у помазању,
и умножаваш своја мира;
и послала си своје известиоце издалека
и спустила до Света мртвих.
10 Изнурила си себе многим путовањима својим.
Ниси рекла: ’То је таштина!’
Стекла си јакост нову,
зато ослабила ниси.
11 Па кога си се уплашила и побојала,
те си слагала?
И ниси се мене сетила,
ниси себи на срце ставила.
Нисам ли ја ћутао и од века,
па се мене побојала ниси?
12 Ја ћу објавити твоју правду,
и дела ти твоја користити неће.
13 Кад завичеш, нека те изведу чете твоје.
А све њих ће ветар однети, таштина узети.
Међутим, који се у мене уздају
земљу ће баштинити
и моју свету гору поседовати.“
Песма утешна
14 Тада ће се говорити:
„Насипајте! Насипајте! Пут поравнајте!
Мом народу сметње с пута уклоните!“
15 Јер говори Вишњи и Уздигнути,
настањени трајно, а име му је Светитељ:
„Мој стан је узвишеност и светиња,
а са скрушеним сам и с духом пониженим,
да оживим пониженима дух,
да оживим скрушенима срце.
16 Јер се нећу препирати довека,
нити ћу се љутити непрестано,
јер би испред лица мојега ослабио дух
и душе које сам саздао.
17 Кривица његова је грабеж.
Зато сам се наљутио,
и зато га ударио, и у љутини се сакрио;
а он је отишао одметнички,
како га срце његово одвуче.
18 Путеве његове сам видео.
И излечићу га и довести,
и умирићу срце оних који га теше
и који с њим тугују.
19 Стварам речи уснама да проговоре:
Мир! Мир удаљеноме и блискоме
– говори Господ, и њега ћу излечити.
20 А опаки су као море усталасало,
што се успокојити не може,
и из вода својих исталасава
муљ и блато.
21 Нема мира опакима
– говори Бог мој.
Исаија 57
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
57 Праведник гине, а нико не мари.
Верне уклањају,
а нико не схвата да праведнике одводе
да их сачувају несреће.
2 Они који иду правим путем,
у мир улазе и налазе починак
на свом лежају.
3 »Али ви – дођите овамо,
ви врачарини синови,
ви потомци прељубника и блуднице!
4 Коме се то изругујете?
Коме се кревељите и плазите језик?
Ви сте деца бунтовникова,
потомство лажљивчево.
5 Изгарате од похоте међу храстовима
и под сваким зеленим дрветом.
Своју децу приносите на жртву
у кланцима и под високим литицама.
6 »Твој део је међу облуцима из кланца,
они, они су твоје наследство.
Да, њима си изливала жртве леванице
и приносила житне жртве.
Зар да се упркос томе сажалим?
7 Свој лежај си распростирала
на брегу високом, узвишеном,
и тамо се пењала да принесеш клане жртве.
8 Иза врата и довратка
поставила си спомен на идоле.
Далеко од мене, обнаживала си се,
пењала се на свој лежај и разгртала га.
Погодбу си склопила с онима
чији лежај си заволела
и гледала си њихову голотињу.
9 Ишла си Молоху с маслиновим уљем
и умножавала своје мирисне помасти.
Далеко си слала гласнике;
чак си и у сам Шеол силазила.
10 Изморила си се од својих многих лутања,
али ниси хтела да кажеш: ‚Нема наде.‘
Нашла си нову снагу,
па ниси посустала.
11 Од кога си толико стрепела и бојала се
да си ми постала неверна,
да ме се више ниси сећала,
ни мислила на мене?
Зато што сам ћутао и крио се –
зар ме се зато ниси бојала?
12 Разоткрићу твоју ‚праведност‘
и твоја дела,
али од њих нећеш имати користи.
13 »Кад будеш викала у помоћ,
нека те спасу идоли које си накупила!
Све ће их развејати ветар,
дашак их одувати.
Али ко се у мене узда,
наследиће земљу и запосести моју свету гору.«
Утеха за понизне
14 Говориће се: »Наспите! Наспите!
Припремите пут!
Уклоните мом народу препреке с пута!«
15 Јер, овако каже Вишњи и Узвишени,
који је довека жив, чије Име је свето:
»Живим на месту високом и светом,
али и с оним ко је скрушен
и понизног духа,
да оживим дух понизних
и оживим срце скрушених.
16 Јер, нећу довека оптуживати,
ни вечито бити гневан,
јер би онда преда мном ишчилео човеков дух –
дах човека, кога сам створио.
17 »Разгневио сам се због његове грешне похлепе,
казнио га и у гневу сакрио своје лице,
а он је и даље ишао својим путевима.
18 Видео сам његове путеве, али излечићу га.
Водићу га и вратити утеху њему
и онима који с њим тугују,
19 стављајући хвалу на његове усне.
Мир, мир ономе ко је далеко
и ономе ко је близу«,
каже ГОСПОД,
»и излечићу га.«
20 Али зли су као узбуркано море,
које не уме да мирује,
чији таласи избацују муљ и блато.
21 »Нема мира за зле«,
каже мој Бог.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
Copyright © 2003 by Bible League International