Add parallel Print Page Options

64 О, разведри небеса и сиђи,
    нека се пред тобом планине затресу.
Као кад се ватра по грању запали,
    ватра закува воду:
нека душмани твоји схвате име твоје,
    нека пуци задрхћу пред тобом.
Што ти чиниш то застрашује;
    неочекивано си сишао,
    пред тобом се затресле планине.
Од како је века нису чули,
    нису слушали, око није видело,
да бог неки осим тебе учини
    онима који од њега очекују.
Сусретљив ти си према раздраганима који чине правду,
    на путевима твојим сећају се тебе.
Гле, ти си се разљутио,
    грешили смо на њима,
    а били бисмо спасени.
И постали смо сви ми као нешто нечисто,
    и као огртач са женским одливом све су праведности наше,
и сви смо ми као лишће кад опадне,
    и кривице наше као ветар нас однесу.
И никог нема да призива име твоје,
    да се подигне и на тебе ослони,
зато што си лице своје од нас сакрио
    и растапаш нас кривицама нашим.

Па ипак, Господе, ти си Отац наш;
    ми смо глина, а ти нас обликујеш,
    и сви смо ми руке твоје дело.
Не срди се, Господе, исувише,
    и немој стално помињати недело.
Ево, погледај нас:
    сви смо ми народ твој.
10 Опустели су свети градови твоји,
    Сион је опустео, Јерусалим је опустошен.
11 Храм, светиња наша и понос наш;
    у чему су те хвалили преци наши,
постао је згариште
    и све драгоцености наше су сатрте.
12 Зар ћеш ово мирно гледати, Господе?
    Ћутаћеш и још више понижавати?