Књига пророка Михеја 7

New Serbian Translation

7 Јадан ли сам!
Ја сам као они који беру летње воће
    и пабирче грожђе,
а нема гроздова за јело,
    и нема раних смокава за којима ми душа жуди.
² Нестало је верника из земље
    и праведника међу људима нема.
Свако вреба крв да лије,
    свако мрежом лови брата свога.
³ Рукама су вешти у злу.
    Главар захтева, судија мито тражи,
великаш казује своје прохтеве
    и заједно сплеткаре.
⁴ Њихов је најбољи човек попут трна,
    а праведник гори од трновог жбуна.
Стиже ти твоја казна,
    дан што ти је најављен,
    и сада ће настати њихова пометња.
⁵ Другу не веруј
    и у пријатеља се не поуздај.
Уста своја не отварај
        ни пред оном у наручју своме.
⁶ Син презире оца,
    ћерка се диже на мајку своју
и снаха на свекрву своју.
    Човеку ће његови укућани постати непријатељи.

⁸ Не радуј се нада мном, о, непријатељице моја!
    Јер, ако сам и пао, устаћу;
ако и у тами седим,
    Господ ми је светлост!
⁹ Господњу ћу јарост да подносим –
    јер сам му згрешио –
док мој случај не одбрани
    и парницу моју праведно не реши.
Извешће ме он на светлост
    и ја ћу гледати праведност његову.
¹⁰ Видеће то моја непријатељица
    и срамота ће покрити ону што ме пита:
„Где је Господ, твој Бог?“
    А ја ћу је посматрати,
    јер ће тада постати блато по друму гажено.

¹⁴ Палицом својом напасај свој народ,
    стадо свог наследства
што пребива са̂мо у честару,
    усред воћњака.
Напасај их по Васану и Галаду
    као у старим временима.