² ГОСПОД ће обновити славу Јаковљеву
    као славу Израелову,
иако су га душмани опустошили
    и уништили му винову лозу.

³ Црвени су штитови његових ратника,
    врсни војници одевени су у скерлет.
Као огањ им блеште кола
    када су спремни за бој,
    коњи^[a] се пропињу.
⁴ Кола бесомучно хитају улицама,
    тамо-амо јуре трговима.
На успламтеле буктиње су налик,
    попут муња севају.
⁵ Позивају се најбољи ратници,
    али они се један о другог саплићу.
Нападачи јуре ка бедемима,
    постављају заклоне за себе.
⁶ Пробијене су капије које гледају на реку,
    у палати расуло.
⁷ Одлучено је: биће одведена у сужањство.
    Њене слушкиње јецају као голубице
    и у груди се ударају од жалости.

⁸ Нинива је као језеро
    чија вода брзо истиче.
»Станите! Станите!« чују се повици,
    али нико се не окреће.

⁹ Опљачкајте сребро!
    Опљачкајте злато!
Нема краја благу,
    богатству свих њених ризница.
¹⁰ Похарана је, опљачкана, огољена!
    Срца су клонула, колена клецају,
    тела дрхте, сва лица пребледела.

¹¹ Где је сада лавља јазбина,
    место где су хранили своје младунце,
куда су лав и лавица ишли,
    а с њима лавићи, без имало страха?
¹² Лав је довољно наловио за своје лавиће
    и удавио плена за своје лавице,
напунио своје јазбине ловином
    и своје брлоге пленом.

¹³ »Ја сам против тебе«, говори ГОСПОД над војскама.
    »У дим ћу ти спалити борна кола
    и мач ће ти побити лавиће.
Нећу ти оставити плена на земљи,
    неће се више чути гласови твојих гласника.«