⁴ Дела им њихова не пуштају
    да се своме Богу врате,
јер им је у срцу дух блудништва
    и Господа не познају.
⁵ Израиљу понос сведочи у лице,
    па ће се и Израиљ и Јефрем спотакнути у својој кривици.
    А и Јуда ће се спотакнути с њима.
⁶ Са стадима и крдима ће ићи
    Господа да траже,
али га пронаћи неће
    јер се он измакнуо од њих.
⁷ Господа су изневерили
    јер су децу туђу изродили,
и сад ће их празник младина
    појести све са имањем њиховим.

⁸ Дувајте у трубу у Гаваји,
    затрубите у Рами,
вичите у Вет-Авену –
    за тобом, о, Венијамине!
⁹ Јефрем ће постати пустош
    на дан казне,
и ја племенима израиљским
    откривам ствари поуздане.
¹⁰ Јудини су главари постали
    као они што померају међу,
и ја ћу на њих као воду
    да излијем јарост своју.
¹¹ Јефрем је потлачен,
    суд га је скршио
    јер му је баш по вољи било да иде за идолима^[a].
¹² А ја сам Јефрему као мољац,
    и као трулеж дому Јудином.

¹³ А када је Јефрем видео своју болест
    и Јуда рану своју,
отишао је Јефрем Асирији
    и послао по великог цара.
Али он не може да вас излечи,
    он не може да исцели рану вашу.
¹⁴ Јер ја сам Јефрему попут лава
    и Јуди сам попут лавића.
Ја, ја ћу да растргнем, да одјурим
    и одвучем, и нико не може да избави!
¹⁵ Одјурићу, вратићу се на своје станиште
    док не поднесу суд.^[b]
И тражиће лице моје у невољи својој,
    и тражиће ме жељно.“