Add parallel Print Page Options

37 Стварно, и моје срце због тога туче,
    отима се у грудима!
Слушајте! Почујте тутњаву гласа његовога,
    проламање што излази из уста његових.
Испод свих небеса он га пушта,
    и муњу своју до крајева земље.
За њом громови туку
    гласом славе његове,
а када се огласе тутњавом својом
    не враћа се више муња.
То Бог чудесно грми гласом својим
    и велике, нама несхватљиве ствари чини!
Елем, он снегу каже: ’На земљу падни!’
    и обилној киши: ’Пљушти!’
Тиме свачију руку спутава у раду,
    да би сваки човек знао за дело његово.
Тада звери иду у брлоге своје,
    почивају у својим јазбинама.
Олуја се сручи из одаје своје
    и северци доносе зиму.
10 Дах Божији лед доноси
    и широке воде леди.
11 Облаке тмурне је влагом напунио
    и севне муњом по облаку;
12 и они онда круже,
    ваљају се како их он води;
да ураде што им је заповедио
    по лицу света и земље.
13 А он то чини било као прекор
    или као милосрђе на добро земље.

14 О, Јове, послушај ово!
    Стани па размотри чудеса Божија.
15 Знаш ли како их је Бог послагао,
    како заблешти муњом облака свога?
16 Знаш ли како облаци висе
    и чудеса оног што је савршен у знању?
17 Ти, чије су хаљине вруће
    док је земља мирна због јужног ветра;
18 хоћеш ли са њим да развлачиш облаке,
    тврде као изливено огледало?

19 Хајде нам кажи шта да му кажемо!
    Због таме свој случај не можемо да изнесемо.
20 Да му јавимо да бих ја да проговорим?
    Зар би било ко говорио да би прождран био!
21 Сјајно светло на небу људи сада не могу да виде,
    али ветар хуји и развејава облаке.
22 Са севера стиже златни сјај
    и око Бога је слава величанства!
23 Свемоћнога не можемо наћи.
    Узвишен је у сили,
али у правди и великој праведности својој
    он не тлачи.
24 Зато га се боје људи:
    он не мари за мудре у срцу.“