Књига о Јову 41

New Serbian Translation

41 Не дивља ли када га пробудиш?
    А ко је тај што би пред мене да стане?
² Зар ми је ко икада дао шта, да би му ја то вратио?
    Па све је моје под небесима!
³ О удовима његовим ја да ћутим нећу,
    ни о његовој снази, ни о складу његовог тела.
⁴ Ко ће да му разоткрије површину његове одеће?
    Дупли оклоп ко да му пробије?
⁵ Ко би да му чељусти разјапи
    када је страва око његових зуба?
⁶ Леђа су му од низова крљушти поређаних
    и чврсто спојених.
⁷ Пријањају једна уз другу,
    ни ваздух међу њима не пролази.
⁸ Спојене су међу собом, једна другу држе,
    размака немају.
⁹ Кад он кине, ко да муња сине;
    очи му се црвене ко зора.
¹⁰ Пламен му из уста сукља,
    жеравице ватрене врцају.
¹¹ Пара му се диже из ноздрва,
    ко котао кључа и прелива.
¹² Својим дахом угаљ распирује,
    из ждрела му ватра пламти.
¹³ Њему снага почива у шији,
    испред њега наступа страхота.
¹⁴ Набори му на телу пријањају,
    чврсти су и непомични.
¹⁵ Срце му је као камен тврдо,
    тврдо му је као доњи жрвањ.
¹⁶ Кад се дигне, застрепе делије,
    пред ломњавом одступају.
¹⁷ Ко га мачем и дохвати –
    ништа му не вреди –
тако и копљем,
    стрелом ил’ оствама.
¹⁸ Гвожђе му је попут плеве,
    а бронза му као дрво труло.
¹⁹ Њега стрела потерати неће,
    а камење из праћке за њега је плева.
²⁰ Као прутић њему је тољага,
    фијуку се копља он подсмева.
²¹ Стомак му је ко од ломљених црепова,
    па кроз блато прође ко дрљача.
²² Због њега дубина проври као лонац,
    море се пени као казан масти.
²³ За собом оставља траг од пене,
    па се чини да је дубина оседела.
²⁴ Нико му сличан на земљи није!
    То је створење које страха нема!
²⁵ Он гледа сваког ко је поносан
    јер он је цар свих поносних!“