Add parallel Print Page Options

Уживање је пролазно

Казао сам у свом срцу: „Хајде да опробам уживање, да добро уживам.“ Али, гле, и то је пролазно! За смех сам казао: „Будаласт је“; и за уживање: „Која му је сврха?“ Дубоко сам размишљао о задовољству тела у вину – док ми је срце мудрошћу вођено било – о прихватању безумља, док не откријем каква је корист људима од онога што раде под небесима за мало дана живота свога.

Велике сам ствари себи направио: изградио сам куће, винограде засадио. Уредио сам вртове и паркове, у њима посадио разно воће. Направио сам језера са водом за натапање младе шуме. Довео сам слуге и слушкиње, поред оних који су ми припадали по рођењу у кући. Имао сам стоке, многа крда и стада, више од свих који су пре мене владали у Јерусалиму. Накупио сам и сребро, злато, благо од царева и околних области. Обезбедио сам певаче, певачице, уживања људска и многе жене. Постао сам моћан, узвисио сам се више од свих својих претходника у Јерусалиму, а и даље сам био мудар:

10 Својим очима нисам ускратио ниједну жељу
    и срцу нисам ускратио ниједно уживање.
Јер, срце се моје радовало у свим мојим подухватима
    и то ми је била награда за сав труд мој.
11 А онда сам размишљао о свим својим делима које сам предузео власторучно,
    о труду који сам уложио.
И гле, све је пролазно и јурење ветра,
    без користи под капом небеском!

И мудрост и лудост пролазе

12 Затим сам се посветио размишљању
    о мудрости, безумљу и глупости.
Шта више да уради царев наследник
    након оног што је већ урађено?
13 Схватио сам да је мудрост боља од глупости
    као што је светлост боља од таме.
14 Мудроме су очи на глави,
    а безумник у тами хода.
Али сам научио и ово:
    обојицу задеси иста судбина.

15 И казао сам у свом срцу:

„Судбина безумника ће и мене задесити,
    па чему онда толика моја мудрост?“
Још сам се вајкао у свом срцу:
    „И то је пролазно!“
16 Јер сећање на мудрога не траје дуже од сећања на безумнога,
    јер ће се све заборавити у данима који стижу.
И – авај – мудри ће умрети
    баш као и безумник!

Мукотрпан рад је пролазан

17 И тако ми је живот омрзнуо и оно што се под капом небеском ради постало ми је мучно. Јер, све је пролазно и јурење ветра. 18 Да, омрзнуо сам сав свој мукотрпан рад и труд под капом небеском, јер га остављам своме наследнику. 19 И ко зна хоће ли он мудар или луд да буде? Тек, наследиће сав мој труд који сам уложио и у ком сам мудар био под капом небеском. Али и то је пролазно. 20 Почео сам да очајавам у срцу над свим уложеним трудом под капом небеском. 21 Јер, неко се трудио мудро, са знањем и вештином, и препушта то ономе ко нема удела у томе. Баш је и то пролазно и зло је велико. 22 Шта вреде човеку сав његов труд и напор његовог срца којима мукотрпно ради под капом небеском? 23 Јер, мучи се све своје дане и стрепи због својих обавеза, па му ни ноћу срце не мирује. И то је пролазно.

24 Ништа боље нема за човека него да једе и пије, да му душа ужива добро његовог труда. Наиме, схватио сам да је и то из руке Божије. 25 А ко је то јео и ко се науживао мимо њега? 26 Јер Господ свакоме богоугоднику даје мудрост, знање и радовање. Грешнику даје задатак да сабира, да скупља и то да богоугоднику. А то је пролазно и јурење ветра.