Add parallel Print Page Options

Фараон, поносни кедар

31 У једанаестој години, трећег месеца, првог дана у месецу, дође ми реч Господња: „Сине човечији, реци фараону, египатском цару, и његовом мноштву:

’Коме ли си сличан по својој величини?
Погледај Асирију!
    Она је била као кедар на Ливану:
дивних грана, сеновите крошње.
Растом је био веома висок,
    међу облаке врх му се винуо.
Воде су му дале да порасте,
    дубинске су га воде уздигле.
Око стабла су му текле реке,
    потоке је своје одаслао
    да напаја све пољско дрвеће.
Стога је висином надвисио све пољско дрвеће,
    многе су му гране израсле,
у дужину су му огранци отишли,
    од обилних се вода разгранали.
У његовим гранама
    гнездиле су се све птице небеске,
испод његових грана
    рађале се све пољске звери,
а у његовом хладу
    седели сви велики народи.
Диван је био у својој величини
    и дужини својих грана,
    јер му је корен био крај обилних вода.
Кедрови у Божијем врту
    нису могли да се мере с њим,
чемпреси нису били равни његовим гранама,
    платани нису могли да се пореде с његовим гранама;
ниједно дрво у Божијем врту
    није му било равно по лепоти.
Подарио сам му лепоту –
    многе гране –
па су му завидела
    сва дрвета еденска у Божијем врту.

10 Зато говори Господ Бог: зато што се уздигао својим растом, и дигао свој врх међу облаке, и понео се у срцу због своје висине, 11 предаћу га у руке најсилнијем међу народима, да поступа с њим према његовој опакости. Зато сам га протерао. 12 Посекли су га странци, најокрутнији међу народима, и оставили га. Све су му гране попадале по горама и по свим долинама, огранци му леже сломљени по свим клисурама земље. Сви су народи земаљски отишли из његовог хлада и напустили га. 13 На његовом обореном стаблу гнезде се све птице небеске, а међу његовим гранама бораве све звери пољске. 14 То је због тога да се ниједно дрво крај воде не поноси својом висином, и не диже свој врх међу облаке, и да ниједно наводњавано дрво својом висином не досегне до њих. Јер сви су они на смрт осуђени, бачени у најниже крајеве земље међу синове људске, с онима што силазе у раку.

15 Говори Господ Бог: онога дана кад је кедар сишао у Свет мртвих[a], уприличих туговање; ради њега сам бездан покрио и реке његове зауставио, те стадоше силне воде. Због њега сам Ливан у жалост завио, због њега се све пољско дрвеће осушило. 16 Од праска његовог пада сам потресао све народе када сам га сурвао у Свет мртвих, с онима што силазе у раку. Тада се све дрвеће еденско, најпробраније и најбоље на Ливану, све што воду прима, утешило у најдубљим деловима под земљом. 17 У Свет мртвих сиђоше и они што су пали од мача, мишица његова, и они који су седели под његовим хладом.

18 Ето коме си сличан по слави и величини! С еденским си дрвећем сурван у најниже крајеве под земљом. Стога ћеш лећи међу необрезане, међу оне који падоше од мача.

То је фараон и све његово мноштво – говори Господ Бог.’“

Footnotes

  1. 31,15 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих.