Add parallel Print Page Options

Долина сувих костију

37 Рука се Господња спустила на мене. Господ ме је понео својим Духом и поставио ме усред долине пуне костију. Провео ме је око њих, и гле, било их је веома много по долини. Биле су веома суве. Рекао ми је: „Сине човечији, могу ли да оживе ове кости?“

Ја одговорих: „То само ти знаш, Господе Боже.“

Он ми рече: „Пророкуј овим костима и реци им: ’Суве кости, чујте реч Господњу! Говори Господ Бог овим костима: ево, удахнућу свој Дух у вас и оживећете. Ставићу на вас жиле, обложићу вас месом, и навући на вас кожу. Удахнућу у вас дух и оживећете. Тада ћете знати да сам ја Господ.’“

Ја сам пророковао како ми је заповедио. И док сам ја пророковао, зачуо се звук као клепет; кости су се прибирале једна уз другу. Погледао сам, и гле, на њима су се појавиле жиле и месо, преко њих се навукла кожа, али није било духа у њима.

Господ ми рече: „Пророкуј духу, пророкуј, сине човечији, и реци духу: ’Говори Господ Бог: од четири ветра дођи, душе, и дахни у ове побијене да оживе.’“ 10 Ја сам пророковао како ми је заповедио, и дух је дошао у њих; они су оживели и стали на своје ноге, војска веома, веома велика.

11 Он ми рече: „Сине човечији, ове кости су сав дом Израиљев. Они, ево, говоре: ’Осушише нам се кости, наду смо изгубили; пропадосмо!’ 12 Зато пророкуј и реци им: ’Говори Господ Бог: ево, ја ћу отворити ваше гробове и подићи вас из ваших гробова, мој народе, и довести вас у земљу Израиљеву. 13 И знаћете, да сам ја Господ, мој народе, кад отворим ваше гробове и подигнем вас из ваших гробова. 14 Удахнућу свог Духа у вас и оживећу вас, па ћу вас сместити у вашу земљу. Тада ћете знати да сам то ја, Господ, рекао и учинио – говори Господ Бог.’“

Два дрвета

15 Дође ми реч Господња: 16 „Ти, сине човечији, узми једно дрво и напиши на њему: ’Јуда, и његов савезник, народ Израиљев.’ Онда узми друго дрво и напиши на њему: ’Јосиф, дрво Јефремово, и његов савезник, сав дом Израиљев.’ 17 Састави их једно с другим, да буду једно у твојој руци.

18 Када те твоји сународници упитају: ’Нећеш ли да нам кажеш шта ово значи?’, 19 ти им реци: ’Говори Господ Бог: ево, ја ћу узети дрво Јосифово, које је у руци Јефремовој и племена Израиљевих, његових савезника, па ћу га саставити с Јудиним дрветом и сјединити их у једно дрво. И постаће једно дрво у мојој руци.’ 20 Нека дрвета, на којима си то написао, буду у твојој руци пред њиховим очима. 21 Реци им: ’Говори Господ Бог народу Израиљевом: узећу народ Израиљев из народа међу које су отишли, па ћу их скупити и довести у њихову земљу, и сјединити их у један народ. 22 Учинићу их једним народом у земљи, на горама Израиљевим, и један ће цар бити цар над свима њима. И неће више бити два народа, нити ће икад више бити подељени на два царства. 23 Више се неће скрнавити својим идолима, својим гадостима и свим својим преступима. Избавићу их од свих њихових отпадничких дела[a] којима су грешили, и очистићу их. Тада ће ми бити народ, а ја ћу им бити Бог.

24 Мој слуга Давид ће им бити цар, и сви ће они имати једног пастира. Следиће моје судове, чуваће моје уредбе и вршиће их. 25 Настаниће се у земљи коју сам дао своме слузи Јакову, у којој су живели и ваши очеви. У њој ће довека живети и ваши синови, и синови ваших синова, а мој слуга Давид биће им кнез заувек. 26 Склопићу са њима савез мира; биће то вечни савез са њима. Ја ћу им дати земљу и умножићу их, и поставићу заувек своје Светилиште међу њих. 27 Моје ће Пребивалиште бити међу њима; ја ћу им бити Бог, а они ће ми бити народ. 28 Кад моје Светилиште буде заувек међу њима, народи ће знати да ја, Господ, посвећујем Израиља.’“

Footnotes

  1. 37,23 Даничић је превео јев. реч, према Септуагинти Избавићу их из свих њихових места у којима су грешили, што не одговара контексту и теми овог говора.