Add parallel Print Page Options

Код грнчара

18 Реч од Господа је дошла Јеремији: „Устани и сиђи у грнчареву кућу. Тамо ћу ти рећи своје речи.“ Отишао сам у грнчареву кућу, а тамо, он ради нешто на грнчарском точку. А посуда од глине, коју је грнчар вајао рукама се покварила. И он ју је вратио, па је обликовао другу посуду, баш какву је желео да направи.

Дошла ми је реч Господња и рекла: „Доме Израиљев! Зар ја не могу да урадим са вама као овај грнчар? – говори Господ. Ево, попут глине у рукама грнчара, и ви сте у мојим рукама, доме Израиљев! У часу кад објавим народу и царству да ћу да их ишчупам, срушим и разорим; а тај се народ одврати од свог зла за које сам говорио, ја ћу се сажалити због пропасти коју сам наумио да им нанесем. Или у часу кад објавим народу и царству да ћу да их градим и садим; 10 а они на моје очи чине зло и не слушају мој глас, ја ћу да одустанем од добра које сам наумио да им учиним.

11 Зато сад реци свима у Јуди и свим становницима Јерусалима: ’Овако каже Господ: ево, вајам пропаст на вас, против вас замисао смишљам. Нек се свако врати са свог пута злога, молим вас. Нека поправи и своје путеве и дела своја.’ 12 А они ће рећи: ’Ништа од тога! Живећемо по мислима својим и свако ће да поступа самовољно по злоби свог срца!’“

13 Зато овако каже Господ:

„Распитај се међу народима
    је ли ико икад чуо за овако нешто,
нечувено страшно
    што је учинила девица израиљска?!
14 Да ли копни снег
    са каменитих ливанских стрмина,
пресуше ли хладне воде
    туђинских брзака?
15 А мој је народ мене заборавио!
    Ништавилу ка̂де,
које их је и саплело на њиховим путевима,
    на старим траговима,
да следе стазе
    пута ненасутог;
16 да земљу своју опустоше,
    па да довека звижди свако ко поред ње прође,
па да се ужасне
    и да клима главом.
17 Као источни ветар
    ћу их расејати пред непријатељем.
Гледаћу им леђа, а не лице,
    у дан њихове пропасти.“

18 А они су рекли: „Хајде да заверу скујемо против Јеремије! Јер неће нестати поука свештеника, савет мудрог и порука пророка. Хајде да га оклевећемо и да не маримо на његове речи!“

19 Али ти за мене мари, Господе,
    и послушај вику мојих крвника!
20 Добро ли се злом одужује?
    А мени су јаму ископали!
Ти се сети када сам пред тобом стајао
    и добро за њих тражио:
    да окренеш свој гнев од њих.
21 Нека им деца гладују!
    У биткама на мач нек налете.
Нек им жене ојалове, удовице буду.
    Мужеве њихове нека смрт покоси,
    а младиће нек им мач сатре у боју.
22 Нек се чује нарицање из њихових кућа,
    јер ћеш на њих изненада довести пљачкаше.
Јер су јаму ископали да ме заробе,
    и сакрили замке испред мојих ногу.
23 Али ти, Господе, знаш
    шта су против мене наумили – да ме убију.
Не покривај им кривицу
    и њихов грех не бриши пред собом,
нек се због њих сруше ту пред тобом;
    па се с њима обрачунај у дан гнева свога.