Add parallel Print Page Options

Седамдесет година изгнанства

25 Реч која је дошла Јеремији за сав народ Јуде, четврте године Јоакима, сина Јудиног цара Јосије, што је била прва година Навуходоносора, цара Вавилона; реч коју је пророк Јеремија објавио свем народу Јуде и свим становницима Јерусалима. Рекао им је: „Још од тринаесте године Јосије, сина Јудиног цара Амона, па до данас, ево ми већ двадесет три године долази реч Господња. Ја сам вам је упорно објављивао и објављивао, али ви нисте послушали.

Господ вам је слао све своје слуге. Упорно вам је слао пророке али их нисте послушали, нисте пригнули своје ухо да чујете. А говорили су вам: ’Молимо вас, нека се свако врати са свог злог пута и од својих злодела! Пребивајте на земљи коју је Господ дао вама и вашим прецима одвајкада па довека. Не идите за другим боговима да бисте им служили и клањали им се! Не гневите ме делом својих руку и нећу вам наудити.

Али ви ме нисте послушали – говори Господ – него сте ме гневили делом својих руку себи на несрећу.’“

Зато овако каже Господ над војскама: „Зато што нисте слушали моје речи; ево, ја шаљем и доносим све родове са севера – говори Господ – и Навуходоносора, цара Вавилона, мога слугу. Довешћу их на ову земљу, на њене становнике и на све ове околне народе. Изручићу их клетом уништењу, претворићу их у пустош, у ругло и рушевине вечне. 10 Угушићу међу њима звук весеља, цику радовања, повик младожење и невесте, клопарање жрвњева и светлост светиљке. 11 Земљу ћу ову претворити у пустош, у рушевину, а ови ће народи служити седамдесет година цару Вавилона.

12 И када се наврши седамдесет година, казнићу цара Вавилона и онај народ – говори Господ – за њихове кривице. А земљу ћу халдејску да претворим у рушевину вечну. 13 Пустићу на ту земљу све моје речи које сам против ње објавио и све што је записано у овој књизи, што је Јеремија пророковао свим овим народима. 14 Јер ће и њима наметнути радове многи народи и велики цареви. Узвратићу им по њиховим поступцима и према делу њихових руку.“

Чаша Божијег гнева

15 Јер овако ми је казао Господ, Бог Израиља: „Узми ову чашу вина јарости из моје руке и напој њоме све народе којима те шаљем. 16 И пиће и затетураће се, као да нису при чистој памети због мача који ћу међу њих да пошаљем.“

17 Тако сам узео чашу из Господњих руку и напојио све народе којима ме је Господ послао: 18 Јерусалим, све градове Јуде и његове цареве, његове главаре, да постану пустош, рушевина, ругло и проклетство, што данас и јесу; 19 и фараона, цара Египта, његове слуге, његове главаре и сав његов народ; 20 и све који су мешаног порекла, све цареве земље Уз, све цареве филистејске земље, Аскалон, Газу, Акарон и остатак Азота; 21 и Едом, Моав и народ Амона; 22 и све цареве Тира, све цареве Сидона и све цареве острва са друге стране мора; 23 и Дедан, Тему, Вуз и све са крајева земље; 24 и све арапске цареве, све цареве оних у пустињи који су мешаног порекла; 25 и све зимријске цареве, све еламске цареве, све мидијске цареве; 26 и све цареве севера, и оне који су близу и оне који су далеко, и једне и друге, сва царства света која су на лицу земље. А цар сисашки[a] ће пити после њих.

27 „Реци им: ’Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: пијте и опијте се! Избљујте се па падните да не устанете, јер ја шаљем мач међу вас.’ 28 Ако ли одбију да из твоје руке узму чашу да би пили, ти им реци: ’Овако каже Господ над војскама: пићете! Зацело ћете пити! 29 Јер, ево почињем да пуштам зло на град који је по мени назван, а ви да останете некажњени? Нећете остати некажњени! Призвао сам мач на све становнике земље – говори Господ над војскама.’

30 Ти им пророкуј све ове речи и реци им:

’Господ ће са висина као лавић рикнути,
    из свог светог места ће моћно завикати.
Заориће на своје Пребивалиште клицањем
    против свих становника земље, као онај који муља грожђе.
31 Та вика стиже до крајева земље,
    јер се Господ спори с народима.
За суд се он спрема с целим човечанством,
    а зликовце је мачу препустио – говори Господ.’“

32 Овако каже Господ над војскама:

„Ево зла што надире
    од народа до народа!
Пролама се велика олуја
    из најдаљих земљиних крајева.

33 Покланих ће тога дана од Господа бити с краја на крај земље. Неожаљени, несакупљени и несахрањени – такви ће постати – ђубриво поврх земље.

34 Кукајте, пастири!
    Завапите, у прашини се ваљајте, ви владари стада!
Сазрело је време и за ваше клање и за ваше расејање,
    јер ћете прснути ко посуда драга.
35 За пастире нема уточишта,
    нема спаса за владаре стада!
36 Слушај вапај пастира
    и нарицање владара стада
    јер Господ хара њихов пашњак.
37 И биће опустошени мирни пашњаци
    због Господњег разјареног гнева.
38 Као лавић он напушта станиште своје
    јер је опустошена њихова земља
од јарости тлачитеља,
    од његовог гнева успламтелог.“

Footnotes

  1. 25,26 Цар Вавилона.