Add parallel Print Page Options

Грех и опроштење

17 Исус рече својим ученицима: „Искушења која наводе на грех морају да дођу, али тешко ономе који је узрок тим искушењима. Томе би било боље да му обесе о врат воденични камен и да га баце у море, него да наведе на грех једног од ових малених. Зато пазите на себе.

Ако твој брат згреши, опомени га и ако се покаје, опрости му. Ако седам пута на дан згреши против тебе и седам пута дневно дође к теби и каже ти: ’Кајем се’, ти му опрости.“

Апостоли рекоше Господу: „Увећај нам веру!“

Господ рече: „Ако бисте имали вере као зрно горушице, могли бисте да кажете овом дуду: ’Ишчупај се из корена и посади у море!’ и он би вас послушао.

Дужност слуге

Рецимо да неко од вас има слугу који оре или чува стадо. Када се он врати са њиве, ко ће му од вас рећи: ’Дођи одмах и седи па једи!’ Напротив! Рећи ће му: ’Спреми ми вечеру, пресвуци се и послужуј ме док једем и пијем, а после тога ћеш ти да једеш и да пијеш.’ Треба ли господар да захвали слузи што је извршио наређење? 10 Тако и ви говорите кад учините што вам је било наређено: ’Ми смо само бескорисне слуге; учинили смо само оно што смо били дужни да учинимо.’“

Исус исцељује десет губаваца

11 Путујући према Јерусалиму, Исус је пролазио границом Самарије и Галилеје. 12 Док је улазио у једно село, пошло му је у сусрет десет губавих људи. Стали су подаље 13 и повикали: „Исусе! Учитељу! Смилуј се на нас!“

14 Када их Исус виде, рече им: „Идите и покажите се свештеницима!“ Били су излечени још док су ишли.

15 Један од њих, када је приметио да је излечен, вратио се славећи Бога из свег гласа. 16 Пао је ничице пред Исусове ноге захваљујући му. Тај човек је био Самарјанин.

17 Исус рече: „Било је десет исцељених; где су остала деветорица? 18 Зар се нико од њих није вратио да захвали Богу, осим овога странца?“ 19 Исус му рече: „Устани и иди; твоја вера те је оздравила.“

Долазак Царства Божијег

20 Једном су га фарисеји питали када ће доћи Царство Божије. Он им је одговорио: „Царство Божије не долази на такав начин да се може опазити. 21 Нико не може рећи: ’Ево, ту је!’ или: ’Ено, тамо је!’, јер је Царство Божије међу вама.“

22 А ученицима рече: „Доћи ће времена када ћете пожелети да видите само један дан Сина Човечијег, али га нећете видети. 23 И биће оних који ће вам говорити: ’Ено га тамо!’ и: ’Ево га овде!’ Не идите тамо и не поводите се за њима. 24 Кад Син Човечији дође у свој дан, то ће бити као кад муња севне, па осветли небо с једног краја на други. 25 Али он прво треба да пропати и да га овај нараштај одбаци.

26 Кад дођу дани да се Син Човечији врати, то ће бити као у Нојево време: 27 јело се и пило, женило се и удавало, до дана када је Ноје ушао у пловило. Онда је дошао потоп и сви су се подавили.

28 Слично је било и у Лотово време: јело се и пило, продавало и куповало, садило и градило. 29 А на дан кад је Лот изашао из Содоме, с неба је почео да сипа огањ и сумпор и све их побио.

30 Тако ће бити и у дан кад се објави Син Човечији. 31 У те дане, ко је на крову нека не силази да узме ствари из куће. И ко се нађе у пољу нека се не враћа натраг. 32 Сетите се Лотове жене! 33 Ко хоће да сачува свој живот, изгубиће га; а ко га изгуби, остаће у животу. 34 Кажем вам: те ноћи ће двојица бити у постељи; један ће бити узет, а други ће остати. 35 Две жене ће заједно млети; једна ће бити узета, а друга ће остати. 36 Двојица ће бити у пољу; један ће бити узет, други ће остати.“

37 Тада га упиташе: „А где ће то бити, Господе?“ Он им одговори: „Где буде лешине, тамо ће се и лешинари окупљати.“