Add parallel Print Page Options

Порекло Исусове власти

20 Док је Исус једном поучавао народ у храму и проповедао Радосну вест, дођу к њему водећи свештеници и зналци Светог писма и старешине. Рекли су му: „Кажи нам у чије име чиниш ово? Ко те је овластио за то?“

Исус им рече: „Поставићу и ја вама једно питање. Реците ми: Одакле је Јован добио право да крштава? С неба или од људи?“

Они су умовали међу собом и говорили:

„Ако кажемо ’од Бога’, рећи ће нам: ’Зашто му онда нисте веровали?’ А ако кажемо ’од човека’, сав народ ће нас каменовати, јер су уверени да је Јован био пророк.“

Тако су одговорили Исусу да не знају одакле је.

Исус им одговори: „Ни ја вама нећу рећи у чије име чиним ово.“

Прича о злим виноградарима

Исус је затим наставио са овом причом: „Неки човек је посадио виноград, изнајмио виноградарима и отпутовао на дуже време. 10 Кад је дошло време бербе, он пошаље слугу виноградарима да му дају део његовог рода. Међутим, виноградари га премлате и пошаљу га празних руку. 11 Власник пошаље другог слугу, али виноградари и њега премлате, наругају му се и пошаљу га празних руку. 12 Власник пошаље и трећег слугу, али виноградари га израњаве и истерају.

13 Онда власник винограда рече: ’Послаћу свог вољеног сина; можда ће њега поштовати.’

14 Али, када га виноградари видеше, рекоше један другом: ’Ово је наследник. Хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше!’ 15 Тако га избацише изван винограда и убише.

Шта ће, дакле, власник винограда учинити са њима? 16 Доћи ће и побиће те виноградаре, а виноград дати другима.“

Када је народ то чуо, рекао је: „Никако!“

17 Исус их је погледао и рекао им: „Шта онда значи оно што је написано:

’Камен што су зидари одбацили,
    постаде камен угаони’?

18 Ко год падне на тај камен, разбиће се, а на кога он падне, здробиће га.“

19 Тада су зналци Светог писма и водећи свештеници гледали да га ухвате, али су се бојали народа, јер су знали да је Исус испричао причу због њих.

Плаћање пореза цару

20 Тада су почели да мотре на Исуса, па су послали уходе. Ови су се правили да су поштени, како би га навели да каже нешто због чега би га предали намесниковој власти и сили. 21 Они га упиташе: „Учитељу, знамо да говориш и учиш по правди. Ти не гледаш ко је ко, него поучаваш људе истини о Божијем путу. 22 Да ли је допуштено давати порез цару или не?“

23 Исус је прозрео њихово лукавство, па им је рекао: 24 „Покажите ми сребрњак. Чији је лик и натпис?“ Они одговоре: „Царев.“[a]

25 Исус им рече: „Онда дајте цару царево, а Богу Божије.“

26 Пошто нису могли да га ухвате у речи пред народом, заћутали су задивљени његовим одговором.

О ускрсењу мртвих

27 Приступе му и неки садукеји, који говоре да нема ускрсења, и упитају га: 28 „Учитељу, Мојсије нам је написао: ’Ако неки човек умре и иза себе остави жену, а нема деце, онда нека се његов брат ожени удовицом и подигне потомство своме брату.’ 29 Било тако седморо браће. Први се ожени и умре без деце. 30 Тако и други. 31 И трећи се ожени истом женом и умре. И тако сва седморица помреше не остављајући порода. 32 На крају умре и жена. 33 Кад приликом ускрсења буду ускрсли, коме ће, дакле, припасти жена, будући да су седморица била њоме ожењена?“

34 Исус им одговори: „Људи се на овом свету жене и удају. 35 Али они које Бог удостоји ускрсења из мртвих и будућег света, неће се ни женити ни удавати. 36 Они су као анђели, јер не могу више умрети. Они су деца Божија, јер су устали из мртвих. 37 Па и Мојсије је показао да мртви ускрсавају у одломку о грму који не сагорева. Ту он Господа назива Богом Авра̂мовим, Богом Исаковим и Богом Јаковљевим. 38 Дакле, Бог није Бог мртвих, него живих, јер су за њега сви живи.“

39 Неки од зналаца Светог писма му рекоше: „Учитељу, добро си одговорио.“ 40 Нико се више није усуђивао да га о чему запита.

Христос – Давидов Син и Господ

41 Исус их упита: „Како то да се говори да је обећани Христос Давидов Син? 42 Наиме, са̂м Давид каже у књизи Псалама:

’Рече Господ Господу моме:
    „Седи мени с моје десне стране,
43 док душмане не положим твоје,
    за твоје ноге постоље да буду.“’

44 Дакле, ако га Давид назива Господом, како онда може да буде његов син?“

45 Док је сав народ слушао, Исус рече својим ученицима: 46 „Чувајте се зналаца Светог писма. Они воле да иду у дугачким одорама, и да их народ са уважавањем поздравља по трговима. Бирају прва седишта у синагогама и прочеља на гозбама. 47 Они осиромашују удовичке куће, и то под изговором дугих молитава. Зато ће бити строже осуђени.“

Footnotes

  1. 20,24 Мисли се на цезара, то јест, римског цара.

Одакле Исусу власт?

(Мт 21,23-27; Мк 11,27-33)

20 Док је једног дана учио народ у Храму и проповедао еванђеље, приђоше му првосвештеници и учитељи закона са старешинама, па му рекоше: »Кажи нам, којом влашћу ово чиниш или ко ти је дао ту власт?«

»И ја ћу вас нешто упитати«, одврати он. »Кажите ми: да ли је Јованово крштење било са неба или од људи?«

А они почеше о томе да расправљају међу собом говорећи: »Ако кажемо: ‚Са неба‘, он ће рећи: ‚Зашто му нисте веровали?‘ А ако кажемо: ‚Од људи‘, народ ће нас каменовати, јер је убеђен да је Јован био пророк.«

Зато му одговорише: »Не знамо одакле је било.«

Тада им Исус рече: »Онда ни ја вама нећу рећи којом влашћу ово чиним.«

Прича о виноградарима

(Мт 21,33-46; Мк 12,1-12)

Исус затим поче народу да прича ову причу: »Један човек засадио виноград, изнајмио га неким виноградарима, па отпутовао на дуже време. 10 У време бербе посла он једног слугу виноградарима да му дају део виноградских плодова. Али виноградари га претукоше и отераше празних руку. 11 Онда посла другог слугу, али и њега претукоше, извргоше руглу и отераше празних руку. 12 Он посла и трећег, али и њега израњавише и избацише.

13 »Тада власник винограда рече: ‚Шта да радим? Послаћу свог вољеног сина, можда ће њега поштовати.‘

14 »Али, када су га виноградари угледали, почеше да расправљају међу собом говорећи: ‚Ово је наследник. Хајде да га убијемо, па ће наследство бити наше.‘ 15 И избацише га из винограда и убише.

»Шта ће им, дакле, урадити господар винограда? 16 Доћи ће и побити те виноградаре, а виноград дати другима.«

Када су људи то чули, рекоше: »Далеко било!«

17 А Исус их погледа, па рече: »Шта онда значи оно што је записано:

‚Камен који градитељи одбацише
    постаде камен угаони?‘(A)

18 И ко год падне на тај камен, смрскаће се, а на кога он падне, здробиће га.«

19 А учитељи закона и првосвештеници тражили су начин да га сместа ухвате, јер су знали да је ову причу испричао о њима. Али бојали су се народа.

Плаћање пореза цару

(Мт 22,15-22; Мк 12,13-17)

20 Помно су на њега пазили и слали доушнике, који су се претварали да су искрени, како би га ухватили у речи и предали га намесниковој сили и власти.

21 Ови су га испитивали, говорећи: »Учитељу, знамо да исправно говориш и учиш народ, и да не гледаш ко је ко, него да учиш Божијем путу у складу са истином. 22 Да ли је право да цару дајемо порез или није?«

23 Али Исус им, прозревши њихово лукавство, рече: 24 »Покажите ми динар. Чији лик и натпис носи?«

25 »Царев«, рекоше они.

А он им рече: »Дајте, дакле, цару царево, а Богу Божије.«

26 И они нису могли пред народом да га ухвате у речи, него заћуташе, задивљени његовим одговором.

Васкрсење мртвих

(Мт 22,23-33; Мк 12,18-27)

27 Тада му приђоше неки садукеји, који кажу да нема васкрсења, па га упиташе: 28 »Учитељу, Мојсије нам је написао да ако неком умре брат који има жену, а нема деце, онда његов брат треба да се ожени том женом и подигне потомство своме брату. 29 Била су тако седморица браће. Први се оженио и умро без деце. 30 Онда се други, 31 па трећи брат оженио том женом. Тако су сва седморица умрла не оставивши деце. 32 На крају је умрла и жена. 33 Чија ће, дакле, о васкрсењу она бити жена, пошто је била удата за седморицу?«

34 Тада им Исус рече: »Људи овога света жене се и удају, 35 а они који су достојни да буду на оном свету и васкрсну из мртвих, неће се ни женити ни удавати. 36 И више не могу да умру, јер су као анђели. Они су Божија деца, пошто су деца васкрсења. 37 А да мртви васкрсавају, то је и Мојсије показао када у одломку о грму Господа зове Богом Авраамовим, Богом Исааковим и Богом Јаковљевим.(B) 38 Бог није Бог мртвих, него живих, јер њему су сви живи.«

39 »Учитељу«, рекоше неки учитељи закона, »добро си рекао!«

40 И нико се више није усуђивао да га нешто пита.

Чији је Христос син?

(Мт 22,41-46; Мк 12,35-37)

41 Тада им рече: »Како то да се говори да је Христос Давидов син? 42 Сам Давид каже у Књизи псалама:

‚Рече Господ моме Господу:
седи ми здесна
43     док од твојих непријатеља
    не начиним подножје за твоје ноге.‘(C)

44 Давид га, дакле, зове Господом. Како онда он може да му буде син?«

Упозорење против учитеља закона

(Мт 23,1-36; Мк 12,38-40; Лк 11,37-54)

45 Док је сав народ слушао, он рече својим ученицима: 46 »Чувајте се учитељâ закона. Они радо иду у дугим огртачима и воле да их поздрављају на трговима, да имају прва седишта у синагогама и почасна места на гозбама. 47 Они прождиру удовичке куће и размећу се дугим молитвама. Такви ће бити најстроже кажњени.«