Лука 10

New Serbian Translation

Послање седамдесет двојице ученика

10 После овога је Господ одредио другу седамдесет двојицу ученика и послао их по двојицу пред собом у сваки град и свако место у које је намеравао да дође. ² Рекао им је: „Жетве је много, а мало радника. Стога се молите Господару жетве да пошаље раднике на своју жетву. ³ Идите! Ја вас шаљем као јагањце међу вукове. ⁴ Не узимајте са собом ни новчаника, ни торбе, ни обуће. На путу се ни са ким не поздрављајте.

⁵ Кад улазите у неку кућу, прво реците: ’Мир овој кући!’ ⁶ Ако човек мира живи тамо, ваш мир ће остати на тој кући; а ако не, ваш мир ће се вратити к вама. ⁷ У тој кући останите и једите и пијте шта год вам дају, јер радник заслужује своју плату. И не прелазите из куће у кућу. ⁸ Ако се нађете у неком граду и приме вас, једите оно што поставе пред вас. ⁹ У том месту исцељујте болесне и говорите им: ’Приближило се Царство Божије!’ ¹⁰ А ако дођете у неки град, па вас не приме, онда идите по његовим улицама и говорите: ¹¹ ’Отресамо и прашину која је у вашем граду прионула за наше стопе. Али да знате: приближило се Царство Божије!’ ¹² Кажем вам да ће Содоми бити лакше на Судњи дан него оном граду.

¹³ Јао теби, Хоразине! Јао теби, Витсаидо! Јер да су се у Тиру и Сидону догодила чуда која су била учињена у вама, одавно би се већ покајали, седећи у кострети и пепелу. ¹⁴ Зато ће Тиру и Сидону бити лакше на Судњи дан него вама. ¹⁵ А ти, Кафарнауме, хоћеш ли се до неба уздићи? До Света мртвих ћеш се срушити!

¹⁶ Ко вас слуша – мене слуша, и ко вас одбацује – мене одбацује, а ко одбацује мене – одбацује онога који ме је послао.“

¹⁷ А седамдесет двојица се вратише и са радошћу рекоше: „Господе, и зли духови нам се покоравају у твоје име!“

¹⁸ Исус им рече: „Гледао сам Сатану како пада с неба као муња. ¹⁹ Ево, дао сам вам власт да газите змије и шкорпије и сваку непријатељску силу. Они вам никако неће наудити. ²⁰ Нека вас не радује то што вам се зли дуси покоравају, него што су ваша имена записана на небу.“

²¹ Тада се Исус испуни радошћу по Светом Духу и рече: „Хвалим те, Оче, Господару неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и умних, а открио онима што су као мала деца. Да, Оче, јер ти је тако било по вољи. ²² Отац ми је све предао; и нико не зна ко је Син осим Оца, и нико не зна ко је Отац осим Сина, и оног коме Син хоће да открије.“

²³ Онда се окренуо према ученицима и само њима рекао: „Блажене су очи, које гледају оно што ви гледате. ²⁴ Кажем вам да су многи пророци и цареви желели да виде оно што ви гледате, али нису видели, и да чују оно што ви слушате, али нису чули.“

Прича о милосрдном Самарјанину

²⁵ Неки зналац Светог писма устаде и упита Исуса, с намером да га искуша: „Учитељу, шта треба да чиним да бих баштинио вечни живот?“

²⁶ Исус му одговори: „Шта је записано у Закону? Како то тамо читаш?“

²⁷ Овај му одговори: „Воли Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом, свом снагом својом и свим умом својим, и ближњега свога као самога себе.“

²⁸ Исус му рече: „Добро си одговорио. Чини тако и живећеш.“

²⁹ Али овај, желећи да се оправда, упита Исуса: „Ко је мој ближњи?“

³⁰ Исус на то рече: „Силазио неки човек из Јерусалима у Јерихон и допао у руке разбојницима. Они га свуку, претуку, па оду, остављајући га полумртва. ³¹ Десило се да је тим путем силазио неки свештеник. Када је видео унесрећеног, наставио је даље. ³² И неки Левит је пролазио тим путем. Видео је унесрећеног и наставио даље. ³³ Тако је и неки Самарјанин путовао туда. Када је дошао до унесрећеног, погледао га је и сажалио се над њим. ³⁴ Затим му је пришао, прелио његове ране уљем и вином и превио их. Онда га је ставио на своје магаре, одвео до гостионице и побринуо се за њега. ³⁵ Сутрадан је извадио два сребрњака, дао их гостионичару, и рекао: ’Постарај се за њега, па ако потрошиш више, доплатићу ти када се будем враћао.’

³⁶ Шта мислиш: ко је од ове тројице био ближњи ономе што је пао разбојницима у руке?“ – упита Исус.

³⁷ Овај одговори: „Онај који је показао милосрђе према њему.“

Исус му онда рече. „Иди и ти и чини тако.“

У дому Марте и Марије

³⁸ Док су путовали, Исус сврати у неко село. Тамо га је угостила нека жена по имену Марта. ³⁹ Она је имала сестру која се звала Марија. Ова друга је села до Господових ногу и слушала његово учење. ⁴⁰ А Марта се сва растрчала да га што боље послужи. Она приђе и рече: „Господе, зар не мариш што ме је моја сестра оставила да сама послужујем? Реци јој, стога, да ми помогне!“

⁴¹ Исус јој одговори: „Марта, Марта, исувише се бринеш и узнемираваш, ⁴² а само је једно потребно. Марија је изабрала бољи део који јој нико неће одузети.“