Исус поучава о унутрашњој чистоћи

15 Тада неки фарисеји и зналци Светог писма из Јерусалима приступе Исусу, па га упитају: ² „Зашто твоји ученици крше предање наших старих? Они, наиме, не перу руке пре јела!“ ³ Исус им узврати: „А зашто ви кршите Божију заповест због својих уредаба? ⁴ Јер Бог је рекао: ’Поштуј свога оца и своју мајку’ и: ’Ко наружи оца или мајку, нека се погуби.’ ⁵ А ви кажете: ’Ако неко каже своме оцу или мајци: „Све што ја могу да ти учиним је жртвени принос Богу“’ – ⁶ тај онда не треба да се стара о своме оцу. Тако сте укинули Божију реч ради вашег предања. ⁷ Лицемери! Добро је пророковао Исаија о вама, рекавши:

¹⁰ Затим је позвао народ и рекао: „Слушајте и разумите! ¹¹ Човека не чини нечистим оно што улази у уста, већ оно што излази из уста. То га чини нечистим!“ ¹² Тада су му приступили његови ученици и рекли му: „Знаш ли да су се фарисеји увредили када су чули оно што си рекао?“ ¹³ А Исус им одговори: „Свака садница коју није посадио Отац мој небески биће искорењена. ¹⁴ Пустите их. Они су слепци који воде слепе. А ако слепац води слепога, обојица ће пасти у јаму.“ ¹⁵ Петар му рече „Објасни нам ову причу.“ ¹⁶ А Исус рече: „Зар и ви још увек не разумете? ¹⁷ Не схватате ли да све што улази у човекова уста одлази у стомак и потом се избацује напоље? ¹⁸ А оно што излази из уста, то извире из срца. То чини човека нечистим. ¹⁹ Јер из срца излазе зле помисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна сведочења, погрдне речи. ²⁰ То чини човека нечистим, а јести неопраним рукама – то човека не чини нечистим.“

Вера једне Хананејке

²¹ Исус је затим отишао оданде и повукао се у тирске и сидонске области. ²² Кад, гле, нека жена Хананејка из тих крајева дође и завапи: „Господе, Сине Давидов, смилуј ми се! Моја ћерка се страшно мучи, јер је опседнута злим духом.“

²³ Исус јој није одговорио ни речи. Тада му приступише његови ученици молећи га: „Реци јој да оде, јер иде за нама и виче.“

²⁴ Исус јој одговори: „Ја сам послан само изгубљеним овцама дома Израиљева.“

²⁵ Жена дође, паде ничице пред њим те рече: „Господе, помози ми!“

²⁶ Он јој одговори: „Није добро узети хлеб деци и бацити га кучићима.“

²⁷ А жена рече: „Да, Господе, али и кучићи једу од мрвица које падају са стола њихових господара.“

²⁸ Тада јој Исус одговори: „О, жено, велика је твоја вера! Нека ти буде по твојој жељи.“ Тог истог часа је оздравила њена ћерка.

Исус исцељује многе

²⁹ Исус је отишао оданде и дошао до Галилејског језера. Попео се на једно брдо и тамо сео. ³⁰ Тада је много народа дошло к њему, а међу њима много хромих, слепих, богаља, немих и много других. Положили су их до његових ногу, а он их је излечио. ³¹ Народ се дивио, па је, гледајући да неми говоре, да су богаљи исцељени, да хроми ходају и да слепи гледају, дао хвалу Богу Израиљеву.

Исус храни четири хиљаде људи

³² Исус позва к себи своје ученике, и рече им: „Жао ми је овог народа, јер, ево, има већ три дана од како су са мном, а немају шта да једу. Ја, пак, нећу да их отпремим гладне, да не малакшу на путу.“ ³³ А ученици му одговоре: „Одакле нам у овој пустари толико хлеба да се нахрани оволико мноштво?“ ³⁴ Исус их упита: „Колико хлебова имате?“ Они му рекоше: „Седам хлебова и нешто рибица.“ ³⁵ Тада је Исус заповедио народу да поседа по земљи. ³⁶ Онда је узео седам хлебова и оне рибице, захвалио Богу, те разломио хлебове и додавао их ученицима, а ученици народу. ³⁷ Сви су јели и наситили се и још су покупили седам пуних котарица преосталих комада. ³⁸ А оних који су јели било је четири хиљаде мушкараца, не рачунајући жене и децу. ³⁹ Потом је послао народ кући, ушао у бродић и отишао у крајеве магаданске.