Песма над песмама 2

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

⁵ Снагу ми вратите сувим грожђем,
    јабукама ме окрепите,
    јер сам од љубави слаба.

⁶ Његова лева рука ми под главом,
    а десном ме грли.

⁷ Кћери јерусалимске, заклињем вас
    газелама и кошутама дивљим:
не будите љубав и не отржите је од сна
    док сама не буде хтела.

¹⁰ Мој драги ми рече:
    »Устани, драгано моја,
    лепотице моја, и дођи.
¹¹ Јер, ево, зима је минула,
    кише су прошле и нестале.
¹² Цвеће се појављује на тлу,
    време певања је стигло
    и глас грлице се чује у нашој земљи.
¹³ Смоква тера ране плодове,
    лоза, у цвету, мирише.
Устани, драгано моја,
    лепотице моја, и дођи.
¹⁴ Голубице моја у процепима стена,
    у заклонима врлетним,
дај да ти видим стас
    и да ти чујем глас.
Јер, глас ти је умилан
    и стас је твој прекрасан.«

¹⁵ Ухватите нам лисице,
    мале лисице које уништавају винограде,
    јер наши виногради су у цвету.

¹⁶ Мој драги припада мени
    и ја припадам њему;
    он пасе међу љиљанима.
¹⁷ Док дан не сване
    и сенке се не разбеже,
окрени се, драги мој,
    и буди као газела,
    као јеленче на горским врлетима^[a].