6 Где је отишао вољени твој,
    о, најлепша међу женама?
Куда се окренуо вољени твој
    да га тражимо са тобом?

² Вољени је мој сишао у врт свој,
    на леје зачина,
да пасе по вртовима
    и љиљане бере.
³ Ја припадам моме вољеноме
    и мени припада мој вољени
    који пасе међу љиљанима.

⁴ Лепа си, вољена моја,
    као Терса љупка и као Јерусалим,
    страховита као војска с барјацима.
⁵ Очи своје с мене скрени
    јер ме залуђују,
а коса ти је попут стада коза
    што се спушта низ Галад.
⁶ Зуби су ти као стадо оваца
    што долази са купања.
Свака од њих близанце носи
    и јалове међу њима нема.
⁷ Као кришка нара
    чело је твоје иза вела твога.
⁸ Нека је шездесет царица,
    осамдесет иноча
    и небројено младих жена;
⁹ ал’ је једна голубица моја без мане.
    Она је љубимица мајке своје,
    миљеница оне што је роди.
Виделе су је девојке и блаженом је прозвале,
    а царице и иноче су је хвалиле.

¹⁰ Ко је она што се јавља као зора,
    лепа као пуни месец, ко сунце без мане,
    страховита као војска с барјацима?

¹¹ Сишао сам у орашњак,
    прегледао изданке у долу,
да видим хоће ли да пропупи лоза
    и нар да процвета.
¹² Ал’ ме душа, а да нисам знао,
    посади на кола мојих великаша.

¹³ Врати се! Врати се, о, Суламко!
    Врати се, врати да те погледамо!

Зашто да гледате у Суламку
    као у игру два табора.