Add parallel Print Page Options

Она

Ја сам шафран са Сарона
    и љиљан из долина.

Он

Какав је љиљан међу трњем,
    таква је вољена моја међу девојкама.

Она

Као стабло јабуке међу шумским дрвећем,
    такав је вољени мој међу момцима.
За хладом његовим чезнем, да седнем,
    да плодом његовим осладим непце своје.
Унео ме је у кућу вина,
    љубав је његова застава нада мном.
Крепите ме сувим грожђем,
    јабукама ме освежите,
    јер сам од љубави клонула.
Левица му је под главом мојом,
    а десницом ме грли.
Ћерке јерусалимске, заклињем вас
    ланадима и кошутама пољским,
не будите и не дижите моју љубав
    док јој се не прохте.

Чуј гласа вољеног мога!
    Ево, долази,
поскакује по брдима
    и горе прескаче.
Као газела и као срндаћ мој је вољени.
    Гле, ено га стоји иза нашег зида,
провирује са прозора,
    кроз решетке гледа.
10 А мој вољени ми одговори, рече ми:
    „Устани, вољена моја,
    дођи, најлепша моја!
11 Ево, зима је прошла
    и киша умину, прође.
12 Земља је процветала,
    стиже време орезивања[a],
по нашој се земљи
    чује цвркут грлице.
13 Плодови рани пупе на смоквином стаблу,
    виногради цвату и мирисом одишу.
Устани и дођи,
    о, вољена моја, дођи!“

Он

14 Голубице моја у раселини стене,
    заклоњена у врлети.
Дај ми да ти видим лице!
    Дај ми гласа да ти чујем,
јер је глас твој меден
    и лице је твоје љупко.
15 Лисице нам похватајте,
    лисичиће што сатиру винограде,
    јер наш је виноград у цвату.

Она

16 Мој је драги мој и ја сам његова,
    међу љиљанима он пасе.
17 Врати се док дан не мине
    и сенке не ишчиле.
Као срна буди, о, вољени мој,
    као срндаћ на брдима што нас деле.

Footnotes

  1. 2,12 Или: певања, што је одлика игре једнакозвучних речи.