Плач Јеремијин 2
New Serbian Translation
Гнев Божији је велик
2 Када се Господ разгневио,
ћерку је сионску у таму завио.
Сјајни град светлости небеске,
у рушевине претвори земаљске.
Славни Дом, дику Израиљеву,
он напусти у дан гнева свога.
2 Господ је сатро без милости,
сва села у Јаковљевој земљи.
Кад се разгневио, он је разорио
све тврђаве што држе Јудејци;
са земљом је сравнио и проклео
царство и његове главаре.
3 У распаљеној својој јарости,
сву моћ израиљску он је скрхао.
Кад је непријатељ насрнуо,
десницу своју Бог нам је ускратио.
Као огањ плануо је у Јакову,
око себе све је попалио.
4 Као непријатељ лук је свој затегао,
као душман је навалио,
убијао све што нам је оку драго,
све чему се радовасмо.
На шаторе ћерке сионске
сасу своју срџбу распаљену.
5 Господ је као непријатељ постао:
Израиљев народ разорио,
све његове дворе порушио,
све тврђаве њему разорио;
Јудином народу умножио је јаде,
нагомилао јецање и уздисаје.
Одбачени, укинути, разорени…
6 Сеницу је растурио у комаде,
разорио место за службе Божије.
На Сиону Господ у заборав баци
и празник и суботу;
разгневио се и презрео
и цара и свештеника.
7 Господ је свој жртвеник одбацио,
Светилиште своје је оскрнавио;
предао у руке душманске
да руше бедеме и дворе,
да урлају по Господњем Дому,
где ми некад празновасмо.
8 Господ је одлучио да руши,
да попадају зидови ћерке сионске;
одредио је меру рушења
и није се устезала рука његова.
Спољни зидови, други ред зидова,
оронули тужно леже.
9 Вратнице су спаљене и поломљене,
он им је здробио резе и греде.
Цар и кнезови су у прогонству,
нема никог да нас учи Закону,
нити се јављају виђења,
дар Господњи пророцима.
10 Старешине ћерке сионске
по земљи су поседали и ћуте,
главе своје прашином посипају,
обавили кострет око тела.
Све до земље спустиле су главе
јерусалимске девојке младе.
11 Од плакања ишчилеше ми очи,
у ропцу ми душа грца,
жалост ме је исцрпла потпуно,
јер посматрам слом народа мога:
деца и одојчад умиру
по трговима града срушенога.
12 Говораху својим матерама:
„Где је жито? Где је пиће?“
и слично рањеницима обамиру
по трговима града срушенога
и душе своје испуштају
на грудима својих мајки.
Стварност је сурова
13 О, Јерусалиме, о, мили граде,
коме си сличан, налик си на кога?
Како да те утешим, о, девице, ћерко сионска?
Да ли је овако пострадао ико?
Несрећа је твоја безгранична, као море.
Да те исцели неко?
14 Твоји пророци немају пророштва
осим обмана и лажи.
На кривицу твоју не указују,
заваравају те,
од изгнанства одвраћају.
Лажним те пророштвима убеђују,
те избегаваш покајање.
15 Руга ти се, пљеска рукама
народ који пролази крај града.
Звижде и главом одмахују
над рушевинама јерусалимским:
„Је ли то та варош савршено лепа?
Је ли то радост целе земље?“
16 Смеју ти се, над тобом се церекају
сви непријатељи твоји.
Криве усне, кезе зубе,
па говоре: „Ми смо га слистили!
Ово је оно што смо чекали!
Дочекасмо. Очи наше видеше!“
17 Господ је извршио своју намеру,
одржао је реч своју.
Од давнина нас је он опомињао,
сад нас без милости разорио.
Непријатељ победнички ликује,
противник се нашем поразу весели.
Вапај и молитва – то остаје пред Богом
18 И зидови твоји нека вапе,
јецај, ћерко сионска, призивај Господа!
Нека теку сузе твоје
као потоци и дању и ноћу.
Не дај себи одмора, наричи!
Не дај мира зеницама, плачи!
19 Током ноћи дижи се и вичи,
призивај га сваког часа,
изливај срце као воду пред лицем Господа,
да се смилује нејачи твојој,
деци што од глади скапавају
по угловима свих улица.
20 Погледај, погледај, о, Господе!
Кога си то на муке бацио?
Зар жене да пород свој једу?
Зар оне што у наручју њишу?
Зар у самом Светилишту кољу
свештенике твоје и пророке твоје?
21 По улици леже у прашини,
мртва леже деца са старцима;
девојке моје и младићи
леже мачем побијени.
Ти их поби у дан гнева свога,
ти их покла без милости.
22 Као да је дан празника, са свих страна
сабрао си све ужасе на ме.
У дан гнева твога
нико није преживео, нико утекао.
Децу моју одњихану и одраслу
побио је душманин клети.
Тужбалице 2
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Јерусалимова казна
2 О, како је Господ обавио Кћер сионску
облаком свога гнева!
С неба на земљу збаци сјај Израелов,
не сети се свога подножја у дан свога гнева.
2 Господ без милости уништи
сва боравишта Јаковљева.
У својој срџби поруши утврђења Кћери Јудине,
на земљу јој обори укаљано царство и поглаваре.
3 У свом љутом гневу одузе сву снагу Израелову[a].
Повуче десницу пред непријатељем
и у Јакову се разгоре као огањ пламтећи
који све око себе прождире.
4 Натегну свој лук као непријатељ,
десницу диже као душманин
и поби све које је било милина погледати.
Своју срџбу изли као огањ
на шатор Кћери сионске.
5 Господ постаде непријатељ –
уништи Израел,
уништи све његове палате
и поруши утврђења,
умножи жалост и нарицање за Кћери Јудином.
6 Он опустоши своје боравиште[b] као врт,
разори место свога састанка.
ГОСПОД учини да на Сиону буду заборављени
празници који су му одређени и суботе.
У свом љутом гневу
он и цара и свештеника презре.
7 Господ одбаци свој жртвеник
и остави своје светилиште.
Зидине палата јерусалимских[c]
предаде у руке непријатељима,
који у Дому ГОСПОДЊЕМ дигоше грају
као на дан празника.
8 ГОСПОД одлучи да разори зидине
око Кћери сионске.
Он растеже мерничко уже
и не одврати своју руку од уништења.
Учини да бедеми и зидине закукају –
заједно оронуше.
9 Капије јој утонуле у земљу;
он им преворнице развали и скрши.
Њен цар и поглавари међу народима су.
Закона више нема, а ни њени пророци
више не налазе виђења од ГОСПОДА.
10 Старешине Кћери сионске
седе на земљи и ћуте;
главе су посули прашином, у кострет се обукли.
Јерусалимске девојке погнуле главе до земље.
11 Очи ми ишчилеше од плакања,
утроба ми кључа, џигерица се излива на земљу
због слома Кћери мога народа,
због деце и одојчади
која на трговима града скапавају.
12 Она питају своје мајке:
»Где су хлеб и вино?«
док као рањеници скапавају на трговима града,
док душу испуштају у мајчином наручју.
13 Са чим да те упоредим,
чему си слична, Кћери јерусалимска?
Са чим да те упоредим не бих ли те утешио,
Девице-Кћери сионска?
Јер, твоја рана је велика као море –
ко да те исцели?
14 Виђења твојих пророка
била су празна и лажна.
Нису ти твоју кривицу показали
да те сачувају изгнанства.
Пророштва која су ти дали
била су празна и обмањујућа.
15 Пљешћу рукама сви који пролазе путем,
цокћу и машу главом Кћери јерусалимској:
»Зар се за овај град говорило
да је савршенство лепоте, радост целога света?«
16 Сви твоји непријатељи
над тобом разјапише уста,
цокћу, шкргућу зубима и говоре:
»Уништисмо је!
Ово је дан који смо чекали!
Доживесмо да га видимо!«
17 ГОСПОД изврши свој наум,
одржа своју реч, коју је давно изрекао.
Без милости те разори,
даде да непријатељ ликује над тобом.
Твоје душмане учини снажнима[d].
18 Из срца вичи Господу, зиде Кћери сионске,
нека ти и дан и ноћ сузе теку као бујица.
Не дај себи одушка
ни одмора зеници свога ока.
19 Устани, вичи ноћу,
када почињу ноћне страже.
Као воду излиј своје срце
пред лицем Господњим.
Подигни руке к њему за живот своје деце,
која од глади скапавају на угловима свих улица.
20 Погледај, ГОСПОДЕ, и види:
с ким си овако поступио?
Зар да жене једу свој пород,
децу коју су неговале?
Зар да свештеник и пророк буду убијени
у Господњем светилишту?
21 Дечаци и старци на земљи леже на улици,
моје девојке и младићи падоше од мача.
Ти их поби у дан свога гнева,
ти их посече без милости.
22 Као на празник, тако си одасвуд
позвао ужас на мене,
па на дан гнева ГОСПОДЊЕГ
нико не измаче нити преживе.
Оне које сам однеговала и одгајила,
мој непријатељ поби.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
Copyright © 2003 by Bible League International