Add parallel Print Page Options

Песников бол

Ја сам човек који је упознао беду;
    искусио сам како Бог кажњава.
Мене одведе, мене примора;
    ходам без светлости, а тмина све гушћа.
Лично мене он бије и туче,
    његови ударци не престају.

Месо ми се цепа, кожа ми пуца;
    он ломи кости моје.
У ропски ме јарам упрегао,
    тешкоће је на мене навалио,
натерао да живим у тмини,
    мртвац затворен довека.

Зазида ме, излаза ми нема;
    ја сам сужањ с тешким оковима.
Вичем, вапим да ми он помогне,
    али он ми молитву одбија.
Тесаним каменом ми је зазидао,
    на све стране закрчио друмове, путеве.

10 Као медвед на ме вреба,
    као лав се на ме баца.
11 По беспућу гони ме и комада,
    оставља ме да бих тамо умро.
12 Запиње лук свој и гађа,
    као да сам ја мета његових стрела.

13 У нутрину стреле ми је сасуо,
    у моје тело дубоко их зарио.
14 Народ ми се вазда подсмева,
    за поругу служим свима.
15 Он горчином мене храни,
    пеленом ме он напаја.

16 Тера ме да гризем камен и зубе моје ломи;
    у пепео мене закопава.
17 Заборавих шта је мир и здравље,
    више не знам шта је живот добри.
18 Нема мени још много живљења,
    ишчезла је моја нада у Господа.

Хоће ли Бог помоћи?

19 Мислим на своје муке и потуцања,
    то ми је слично пелену, слично отрову.
20 Мислим на то без престанка,
    душа моја сахне у мени.
21 Невољу носим у срцу своме,
    али гајим наду у мислима:

22 Није нас нестало јер није престала љубав Господња,
    јер није пресушило милосрђе његово,
23 они се обнављају сваког јутра,
    верност му је зајамчена као излазак сунца.
24 Кад Господа имам, ништа ми не треба,
    и зато се уздам у њега.

Бог – једино уздање

25 Господ је добар према човеку
    који се у Бога узда, који га тражи.
26 Добро је чекати га смирено,
    очекивати спасење од Господа.
27 Најбоље је у младости
    своме се јарму научити.

28 Патниче, седи усамљен и ћути,
    Бог је то наметнуо.
29 Поклонимо се до тла прашњавога,
    можда још има наде.
30 Ако нас туче, нека туче;
    ако нам се руга, нека се руга.

31 Господ ипак има милосрђа,
    за вечност нас неће одбацити;
32 смиловаће се иако нас је растужио,
    његова је милост постојана;
33 њему није мило да нас понижава
    и да на људе наваљује тугу.

34 Када сужње газе мучитељи,
    када дух им ломе у тамници,
35 када људе лишавају права,
    када се укида што је Свевишњи установио,
36 када се правда изврће на суду,
    зар Господ све то не види?

37 Човек каже па се и не збуде,
    али Господ заповеда и то бити мора.
38 Када Свевишњи одреди
    онда и несрећа и добро долази.
39 Зашто се буни човек?
    Свако добија према греху своме.

Признање пред Богом

40 Испитајмо, размотримо путеве своје,
    вратимо се Господу своме.
41 Отворимо своја срца,
    молимо се Богу небескоме.
42 Ми смо отпадници, ми смо непокорни,
    а ти нам праштао ниси.

43 Гневом си се заогрнуо,
    гонио нас, убијао, ниси штедео.
44 Облаком си се заогрнуо,
    наша молитва није продрла до тебе.
45 Сметлиште си од нас начинио,
    сви народи су нас презрели.

46 На нас су се искезили
    сви наши душмани.
47 Прошли смо кроз пропаст и рушевине,
    живимо у страху и затирању.

48 Потоци суза из мојих очију теку
    због разарања мога народа.

Паћеничка жалост

49 Сузе моје теку без престанка,
    из очију лију и стати неће,
50 док нас не погледа
    и не види Господ са небеса.
51 Жалост ме раздире кад гледам очима
    шта се догађа у граду женама.

52 Као птицу прогоне ме стално,
    а немају зашто да ме мрзе.
53 Живога ме у јаму бацише
    и камењем затрпаше.
54 Вода ми се склопи изнад главе,
    те помислих: „Са мном је свршено.“

Бог избавља и плаћа

55 Из дубине, из јаме, о, Господе,
    призвах име твоје.
56 Глас мој ти си чуо,
    послушај вапаје моје!
57 Кад завапих, ти се нађе близу.
    Ти ми рече: „Немој се бојати!“

58 Ти си ми, Господе, извојевао правду,
    ти си ми живот откупио.
59 Ти, Господе, видиш, насиље ми чине.
    Ти ми правду на суду досуди.
60 Ти знаш како ми се свете непријатељи,
    какве сплетке против мене плету.

61 Ти, Господе, чујеш како ме исмевају,
    какве сплетке против мене плету.
62 Кад говоре и кад мисле противници,
    поваздан су против мене.
63 Кад седају и кад устају,
    ти их видиш, мени се ругају.

64 Ти, Господе, казни како доликује,
    према ономе што су учинили.
65 Ти прокуни срца њихова,
    ти их испуни очајним мукама.
66 Ти их у гневу гони, са земље истреби.
    Господе, нека их не буде испод неба.

Казна, покајање и нада

Ја сам човек који је видео невољу
    под шибом његовог беса.
Он ме повео и натерао да ходам у тами,
    а не у светлости.
Да, његова ме рука
    наново и наново ударала поваздан.

Месо и кожу ми је истрошио, кости поломио,
опсео ме и окружио горчином и невољом.
Натерао ме да боравим у тами
    попут оних који су давно помрли.

Оградио ме зидом, да не могу да изађем,
    тешким ланцима ме оковао.
Па и кад вичем или запомажем,
    он се о моју молитву оглушује.
Запречио ми путеве тесаним каменом,
    моје стазе искривио.

10 Као медвед у заседи, као лав у скровишту,
11 одвукао ме с пута и растргнуо,
    па оставио беспомоћног.
12 Свој лук је натегао
    и ставио ме својим стрелама за мету.
13 Бубреге ми је испробадао
    стрелама из свога тоболца.
14 Постадох предмет подсмеха свем своме народу,
    поваздан ми певају ругалице.
15 Чемером ме наситио и пеленом напојио.

16 Зубе ми је каменицама поломио,
    у прашину ме угазио.
17 Мојој души мир је одузет,
    заборавих шта значи срећа.
18 Зато рекох: »Нестаде моја снага
    и оно чему сам се надао од ГОСПОДА.«

19 Сећам се своје невоље и лутања,
    пелена и отрова,
20 сећам их се добро,
    и душа ми је потиштена.

21 Али ово дозивам у памет и зато се надам:
22 Не престаје љубав ГОСПОДЊА,
нема краја његовој самилости,
23 обнављају се свакога јутра.
Верност је твоја велика.

24 »ГОСПОД је мој део«, моја душа каже,
    »зато ћу га чекати.«
25 Добар је ГОСПОД онима који га ишчекују,
    ономе који га тражи;
26 добро је мирно чекати спасење ГОСПОДЊЕ.

27 Добро је за човека да свој јарам носи
    док је млад.
28 Нека седи с миром и ћути,
    јер ГОСПОД га је ставио на њега.
29 Нека лице загњури у прашину,
    јер можда још има наде.
30 Нека пружи образ ономе ко га удара,
    нека се насити увреда.

31 Јер, Господ не одбацује довека.
32 Ако и зада бол, показаће самилост,
    јер велика је љубав његова.
33 Јер, он људима нерадо доноси
    невољу и патњу.

34 Када се ногама газе сви земаљски сужњи,
35 када се човеку ускраћује правда
пред лицем Свевишњега,
36 када је човек оштећен у парници
– зар то Господ не види?

37 Ко може нешто да каже, и да тако буде,
    ако то Господ није заповедио?
38 Зар и зла и добра не долазе
    на заповест[a] Свевишњега?
39 Зашто се жив човек жали
    на казну за своје грехе?

40 Испитајмо своје путеве и истражимо их,
    и вратимо се ГОСПОДУ.
41 Подигнимо своје срце и руке
    ка Богу на небесима.
42 Бунили смо се и били непокорни,
    и ти нам ниси праштао.

43 Гневом си се заогрнуо и гонио нас,
    без милости нас убијао.
44 Заогрнуо си се облаком,
    да молитва не може да прође.
45 Учинио си нас смећем и отпадом
    међу народима.

46 Сви наши непријатељи
    над нама разјапише уста.
47 Претрпесмо ужас и понор, разарање и слом.
48 Потоци суза из очију ми теку
    због слома Кћери мога народа.

49 Очи ће ми лити сузе без престанка,
    без одмора,
50 док ГОСПОД са небеса не погледа и не види.
51 Бол нанесен мојој души
    испразни ми очи од суза[b].

52 Ловили су ме као птицу
    моји непријатељи без разлога.
53 Хтедоше да ми живот докрајче у јами
    и камењем ме засуше,
54 вода ми дође преко главе,
    па рекох: »Готов сам!«

55 Тада из најдубље јаме
    твоме Имену завапих, ГОСПОДЕ,
56 и ти чу мој глас: »Не затварај уши
    пред мојим запомагањем!«
57 Близу си био кад сам ти завапио
    и рекао си: »Не бој се.«

58 Ти си, Господе, водио моју парницу,
    живот ми откупио.
59 Видео си неправду коју трпим, ГОСПОДЕ;
    донеси ми правду.
60 Видео си размере њихове освете,
    све њихове завере против мене.

61 Чуо си, ГОСПОДЕ, њихове увреде,
    све њихове завере против мене,
62 речи оних који су се на мене дигли
    и њихове свакодневне сплетке против мене.
63 Погледај их само! Било да седе или стоје,
    о мени певају ругалице.

64 Врати им, ГОСПОДЕ, мило за драго,
    по њиховим делима.
65 Ум им застри велом,
    нека је твоје проклетство на њима.
66 Гони их у свом гневу
    и истреби испод небеса ГОСПОДЊИХ.

Footnotes

  1. 3,38 на заповест Дословно: из уста.
  2. 3,51 Бол … суза Овај текст на хебрејском може да значи и »моје око наноси бол мојој души због свих кћери мога града«.