Плач Јеремијин 5
New Serbian Translation
Народ плаче пред Богом
5 Опомени се, Господе, шта нам се догодило;
погледај, види нашу срамоту.
2 У туђинске руке пала је баштина наша,
странци се шире по нашим домовима.
3 Очева наших нема, сирочад смо постали,
мајке су наше сада удовице.
4 Воду за пиће новцем плаћамо,
дрва за гориво такође купујемо.
5 Гоне нас као теглеће живинче;
исцепани смо, а не дају на одмора.
6 Идемо, просјачимо по Египту и Асирији
да бисмо имали хлеба да преживимо.
7 Наши преци згрешише, али њих нема,
па ми испаштамо за кривице њихове.
8 Над нама владају простаци робови
и од њихове силе нико да нас избави.
9 Убице харају по земљи,
стављамо живот на коцку идући по храну.
10 Од глади горимо као у грозници,
и кожа је наша као пећ ужарена.
11 На светињи, на Сиону, силују жене,
по Јудиним насељима девојке.
12 Наше главаре рукама својим хватају и вешају,
ни старце наше неће да поштују.
13 Младићи као робови окрећу жрвњеве,
дечаци падају под бременима дрва.
14 Старци више не седе пред вратима,
младих људи свирка више се не чује.
15 Ишчезла је радост из наших живота:
уместо да играмо, ми смо ојађени.
16 Са главе је наше круна пала.
Народ признаје грехе
Згрешили смо, сада тешко нама.
17 Ето зато срце наше болује!
Ето, зато се очи наше замутише!
18 Зато је сионска гора опустошена.
Зато се шакали шуњају по тој пустоши.
Молитва за избављење
19 Ти, Господе, остајеш довека,
твој је престо од колена до колена.
20 Немој нас занавек заборавити,
немој нас за дуго време оставити.
21 Врати нас к себи! Обрати нас, Господе!
Обнови славу нашу из негдашњих дана.
22 Зар да нас одбациш потпуно?
Да се на нас срдиш бескрајно?
Тужбалице 5
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Молитва за милост
5 Сети се, ГОСПОДЕ, шта нас је снашло,
погледај и види нашу срамоту.
2 Наше наследство је предато странцима,
наше куће туђинцима.
3 Сирочад постадосмо,
оца немамо, мајке нам удовице.
4 Сребром плаћамо воду коју пијемо,
а и за дрва плаћамо цену.
5 За вратом нам гонитељи;
уморни смо, а починка нам нема.
6 Руку смо пружили Египту и Асирији,
да се наједемо хлеба.
7 Наши праоци згрешише, и више их нема,
а ми њихову казну носимо.
8 Робови владају над нама;
нико да нас истргне из њихових руку.
9 Свој хлеб доносимо по цену живота
због мача у пустињи.
10 Кожа нам врела као пећ
од врућице изазване глађу.
11 На Сиону силују жене
и девојке у градовима Јуде.
12 Поглавари се сами вешају,
старешинама се не указује част.
13 Младићи окрећу млинске каменове,
дечаци посрћу под товарима дрва.
14 Старешине нестадоше са градске капије,
младићи престадоше да свирају.
15 Срце нам се више не радује,
играње нам се окрену у жалост.
16 Са главе нам паде круна.
Тешко нама јер смо згрешили!
17 Због тога нам болује срце,
због тога нам се замутише очи.
18 Јер, гора Сион је опустела,
по њој тумарају лисице.
19 Ти, ГОСПОДЕ, владаш довека,
твој престо остаје кроз сва поколења.
20 Зашто нас стално заборављаш?
Зашто нас толико дуго остављаш?
21 Врати нас к себи, ГОСПОДЕ, и вратићемо се.
Обнови наше дане, да буду као некад,
22 ако нас ниси докраја одбацио
и безмерно се разгневио на нас.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
Copyright © 2003 by Bible League International