Плач Јеремијин 2

New Serbian Translation

² Господ је сатро без милости,
    сва села у Јаковљевој земљи.
Кад се разгневио, он је разорио
    све тврђаве што држе Јудејци;
са земљом је сравнио и проклео
    царство и његове главаре.

³ У распаљеној својој јарости,
    сву моћ израиљску он је скрхао.
Кад је непријатељ насрнуо,
    десницу своју Бог нам је ускратио.
Као огањ плануо је у Јакову,
    око себе све је попалио.

⁴ Као непријатељ лук је свој затегао,
    као душман је навалио,
убијао све што нам је оку драго,
    све чему се радовасмо.
На шаторе ћерке сионске
    сасу своју срџбу распаљену.

⁵ Господ је као непријатељ постао:
    Израиљев народ разорио,
све његове дворе порушио,
    све тврђаве њему разорио;
Јудином народу умножио је јаде,
    нагомилао јецање и уздисаје.

⁷ Господ је свој жртвеник одбацио,
    Светилиште своје је оскрнавио;
предао у руке душманске
    да руше бедеме и дворе,
да урлају по Господњем Дому,
    где ми некад празновасмо.

⁸ Господ је одлучио да руши,
    да попадају зидови ћерке сионске;
одредио је меру рушења
    и није се устезала рука његова.
Спољни зидови, други ред зидова,
    оронули тужно леже.

⁹ Вратнице су спаљене и поломљене,
    он им је здробио резе и греде.
Цар и кнезови су у прогонству,
    нема никог да нас учи Закону,
нити се јављају виђења,
    дар Господњи пророцима.

¹⁰ Старешине ћерке сионске
    по земљи су поседали и ћуте,
главе своје прашином посипају,
    обавили кострет око тела.
Све до земље спустиле су главе
    јерусалимске девојке младе.

¹¹ Од плакања ишчилеше ми очи,
    у ропцу ми душа грца,
жалост ме је исцрпла потпуно,
    јер посматрам слом народа мога:
деца и одојчад умиру
    по трговима града срушенога.

¹² Говораху својим матерама:
    „Где је жито? Где је пиће?“
и слично рањеницима обамиру
    по трговима града срушенога
и душе своје испуштају
    на грудима својих мајки.

¹⁴ Твоји пророци немају пророштва
    осим обмана и лажи.
На кривицу твоју не указују,
    заваравају те,
од изгнанства одвраћају.
    Лажним те пророштвима убеђују,
те избегаваш покајање.

¹⁵ Руга ти се, пљеска рукама
    народ који пролази крај града.
Звижде и главом одмахују
    над рушевинама јерусалимским:
„Је ли то та варош савршено лепа?
    Је ли то радост целе земље?“

¹⁶ Смеју ти се, над тобом се церекају
    сви непријатељи твоји.
Криве усне, кезе зубе,
    па говоре: „Ми смо га слистили!
Ово је оно што смо чекали!
    Дочекасмо. Очи наше видеше!“

¹⁷ Господ је извршио своју намеру,
    одржао је реч своју.
Од давнина нас је он опомињао,
    сад нас без милости разорио.
Непријатељ победнички ликује,
    противник се нашем поразу весели.

¹⁹ Током ноћи дижи се и вичи,
    призивај га сваког часа,
изливај срце као воду пред лицем Господа,
    да се смилује нејачи твојој,
деци што од глади скапавају
    по угловима свих улица.

²⁰ Погледај, погледај, о, Господе!
    Кога си то на муке бацио?
Зар жене да пород свој једу?
    Зар оне што у наручју њишу?
Зар у самом Светилишту кољу
    свештенике твоје и пророке твоје?

²¹ По улици леже у прашини,
    мртва леже деца са старцима;
девојке моје и младићи
    леже мачем побијени.
Ти их поби у дан гнева свога,
    ти их покла без милости.

²² Као да је дан празника, са свих страна
    сабрао си све ужасе на ме.
У дан гнева твога
    нико није преживео, нико утекао.
Децу моју одњихану и одраслу
    побио је душманин клети.