Add parallel Print Page Options

Песников бол

Ја сам човек који је упознао беду;
    искусио сам како Бог кажњава.
Мене одведе, мене примора;
    ходам без светлости, а тмина све гушћа.
Лично мене он бије и туче,
    његови ударци не престају.

Месо ми се цепа, кожа ми пуца;
    он ломи кости моје.
У ропски ме јарам упрегао,
    тешкоће је на мене навалио,
натерао да живим у тмини,
    мртвац затворен довека.

Зазида ме, излаза ми нема;
    ја сам сужањ с тешким оковима.
Вичем, вапим да ми он помогне,
    али он ми молитву одбија.
Тесаним каменом ми је зазидао,
    на све стране закрчио друмове, путеве.

10 Као медвед на ме вреба,
    као лав се на ме баца.
11 По беспућу гони ме и комада,
    оставља ме да бих тамо умро.
12 Запиње лук свој и гађа,
    као да сам ја мета његових стрела.

13 У нутрину стреле ми је сасуо,
    у моје тело дубоко их зарио.
14 Народ ми се вазда подсмева,
    за поругу служим свима.
15 Он горчином мене храни,
    пеленом ме он напаја.

16 Тера ме да гризем камен и зубе моје ломи;
    у пепео мене закопава.
17 Заборавих шта је мир и здравље,
    више не знам шта је живот добри.
18 Нема мени још много живљења,
    ишчезла је моја нада у Господа.

Хоће ли Бог помоћи?

19 Мислим на своје муке и потуцања,
    то ми је слично пелену, слично отрову.
20 Мислим на то без престанка,
    душа моја сахне у мени.
21 Невољу носим у срцу своме,
    али гајим наду у мислима:

22 Није нас нестало јер није престала љубав Господња,
    јер није пресушило милосрђе његово,
23 они се обнављају сваког јутра,
    верност му је зајамчена као излазак сунца.
24 Кад Господа имам, ништа ми не треба,
    и зато се уздам у њега.

Бог – једино уздање

25 Господ је добар према човеку
    који се у Бога узда, који га тражи.
26 Добро је чекати га смирено,
    очекивати спасење од Господа.
27 Најбоље је у младости
    своме се јарму научити.

28 Патниче, седи усамљен и ћути,
    Бог је то наметнуо.
29 Поклонимо се до тла прашњавога,
    можда још има наде.
30 Ако нас туче, нека туче;
    ако нам се руга, нека се руга.

31 Господ ипак има милосрђа,
    за вечност нас неће одбацити;
32 смиловаће се иако нас је растужио,
    његова је милост постојана;
33 њему није мило да нас понижава
    и да на људе наваљује тугу.

34 Када сужње газе мучитељи,
    када дух им ломе у тамници,
35 када људе лишавају права,
    када се укида што је Свевишњи установио,
36 када се правда изврће на суду,
    зар Господ све то не види?

37 Човек каже па се и не збуде,
    али Господ заповеда и то бити мора.
38 Када Свевишњи одреди
    онда и несрећа и добро долази.
39 Зашто се буни човек?
    Свако добија према греху своме.

Признање пред Богом

40 Испитајмо, размотримо путеве своје,
    вратимо се Господу своме.
41 Отворимо своја срца,
    молимо се Богу небескоме.
42 Ми смо отпадници, ми смо непокорни,
    а ти нам праштао ниси.

43 Гневом си се заогрнуо,
    гонио нас, убијао, ниси штедео.
44 Облаком си се заогрнуо,
    наша молитва није продрла до тебе.
45 Сметлиште си од нас начинио,
    сви народи су нас презрели.

46 На нас су се искезили
    сви наши душмани.
47 Прошли смо кроз пропаст и рушевине,
    живимо у страху и затирању.

48 Потоци суза из мојих очију теку
    због разарања мога народа.

Паћеничка жалост

49 Сузе моје теку без престанка,
    из очију лију и стати неће,
50 док нас не погледа
    и не види Господ са небеса.
51 Жалост ме раздире кад гледам очима
    шта се догађа у граду женама.

52 Као птицу прогоне ме стално,
    а немају зашто да ме мрзе.
53 Живога ме у јаму бацише
    и камењем затрпаше.
54 Вода ми се склопи изнад главе,
    те помислих: „Са мном је свршено.“

Бог избавља и плаћа

55 Из дубине, из јаме, о, Господе,
    призвах име твоје.
56 Глас мој ти си чуо,
    послушај вапаје моје!
57 Кад завапих, ти се нађе близу.
    Ти ми рече: „Немој се бојати!“

58 Ти си ми, Господе, извојевао правду,
    ти си ми живот откупио.
59 Ти, Господе, видиш, насиље ми чине.
    Ти ми правду на суду досуди.
60 Ти знаш како ми се свете непријатељи,
    какве сплетке против мене плету.

61 Ти, Господе, чујеш како ме исмевају,
    какве сплетке против мене плету.
62 Кад говоре и кад мисле противници,
    поваздан су против мене.
63 Кад седају и кад устају,
    ти их видиш, мени се ругају.

64 Ти, Господе, казни како доликује,
    према ономе што су учинили.
65 Ти прокуни срца њихова,
    ти их испуни очајним мукама.
66 Ти их у гневу гони, са земље истреби.
    Господе, нека их не буде испод неба.