Add parallel Print Page Options

Народ плаче пред Богом

Опомени се, Господе, шта нам се догодило;
    погледај, види нашу срамоту.
У туђинске руке пала је баштина наша,
    странци се шире по нашим домовима.

Очева наших нема, сирочад смо постали,
    мајке су наше сада удовице.

Воду за пиће новцем плаћамо,
    дрва за гориво такође купујемо.
Гоне нас као теглеће живинче;
    исцепани смо, а не дају на одмора.

Идемо, просјачимо по Египту и Асирији
    да бисмо имали хлеба да преживимо.

Наши преци згрешише, али њих нема,
    па ми испаштамо за кривице њихове.
Над нама владају простаци робови
    и од њихове силе нико да нас избави.
Убице харају по земљи,
    стављамо живот на коцку идући по храну.
10 Од глади горимо као у грозници,
    и кожа је наша као пећ ужарена.
11 На светињи, на Сиону, силују жене,
    по Јудиним насељима девојке.
12 Наше главаре рукама својим хватају и вешају,
    ни старце наше неће да поштују.
13 Младићи као робови окрећу жрвњеве,
    дечаци падају под бременима дрва.
14 Старци више не седе пред вратима,
    младих људи свирка више се не чује.

15 Ишчезла је радост из наших живота:
    уместо да играмо, ми смо ојађени.
16 Са главе је наше круна пала.

Народ признаје грехе

Згрешили смо, сада тешко нама.
17 Ето зато срце наше болује!
    Ето, зато се очи наше замутише!
18 Зато је сионска гора опустошена.
    Зато се шакали шуњају по тој пустоши.

Молитва за избављење

19 Ти, Господе, остајеш довека,
    твој је престо од колена до колена.
20 Немој нас занавек заборавити,
    немој нас за дуго време оставити.
21 Врати нас к себи! Обрати нас, Господе!
    Обнови славу нашу из негдашњих дана.
22 Зар да нас одбациш потпуно?
    Да се на нас срдиш бескрајно?