Пословице 4

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

⁷ »Мудрост је најважнија – зато стекни мудрост
    и свиме што имаш стекни умност.
⁸ Цени мудрост, и она ће те узвисити,
    пригрли је, и она ће ти донети част.
⁹ Ставиће ти дражестан венац на главу
    и подарити ти прекрасну круну.«

¹⁰ Послушај, сине мој, прихвати моје речи,
    и умножиће се године твога живота.
¹¹ Поучио сам те путу мудрости,
    упутио те равним стазама.
¹² Кад будеш ходао, кораци ти се неће заплитати,
    кад будеш трчао, нећеш се спотицати.
¹³ Држи се поуке, не пуштај је,
    чувај је, јер она ти је живот.

¹⁴ Не иди стазом опаких
    и не ходај путем зликоваца.
¹⁵ Избегавај га, не прелази га,
    окрени се од њега и иди својим путем.
¹⁶ Јер, они не могу да заспе док зло не учине,
    сан им не долази на очи док некога не оборе.
¹⁷ Они се опакошћу хране као хлебом
    и насиљем се опијају као вином.
¹⁸ Стаза праведникова је као сјај зоре –
    све јаче сија до пуног дана.
¹⁹ А пут опаких је као дубока тмина
    – и не знају о шта се спотичу.

²⁰ Сине мој, обрати пажњу на моје речи,
    помно саслушај шта ти говорим.
²¹ Не испуштај их из вида,
    чувај их у срцу.
²² Јер оне су живот ономе ко их нађе
    и здравље целом човечијем телу.
²³ Више од свега чувај срце,
    јер оно је врело живота.
²⁴ Уклони изопаченост из својих уста,
    нека ти речи преваре буду далеко од усана.
²⁵ Очима гледај право напред,
    поглед право пред себе упири.
²⁶ Осмотри стазу на коју крочиш
    и нека буду чврсти сви твоји путеви.
²⁷ Не скрећи ни десно ни лево,
    ногу склањај од зла.