Add parallel Print Page Options

Сврха и тема

Мудре приче[a] Соломона, Давидовог сина, цара Израиља:

да се стекну мудрост и укор,
    поука разумним речима;
да се прими укор,
    размишља о правди, о праведности и честитости;
да̂ се разборитост лаковернима, знање
    и домишљатост младима.
Нека слуша ко је мудар и нека још више схвати,
    нека учени добије мудар савет:
да проникне поуку, загонетку,
    речи мудрих и њихове приче.

Знање отпочиње богобојазношћу,
    а мудрост и прекор будале презиру.

Увод: позив на прихватање мудрости

Упозорење на позив грешника

Сине мој, послушај поуку оца свога
    и мајке своје савет не одбацуј.
Јер, они ће бити прелепи венац на твојој глави
    и привесци око твога врата.

10 Сине мој, ако ли те грешници заводе,
    ти не пристај.
11 Кажу ли: „Хајде с нама,
    у заседу да легнемо, крв невиног
    и недужног хајде да вребамо!
12 Хајде да их попут Света мртвих[b] прогутамо,
    и живе и једре, као оне што у раку иду.
13 Покупимо сва добра, све благо!
    Накрцајмо своје куће пленом!
14 Са нама ћеш добитак да делиш,
    нек нам свима буде једна кеса.“
15 Сине мој, немој ићи путем с њима,
    не дај нози на њихове стазе.
16 Јер им ноге ка злу трче
    и срљају да крв лију.
17 Узалуд се шири мрежа
    наочиглед птице.
18 Али они чекају у заседи крв своју,
    вребају свој живот.
19 Такве су стазе сваког ко граби непоштен добитак,
    живота коштају.

Мудрост прекорева

20 Мудрост по улицама виче,
    по трговима диже глас свој;
21 по раскршћима, у највећој вреви објављује,
    на улазима градских врата казивања своја даје:

22 „Докле ћете, лаковерни, волети лаковерност;
    докле ћете, ругачи, у ругању уживати;
    докле ћете, тупоглави, мрзети знање?
23 Обратите се по прекору моме.
    Ево, излићу вам духа свога,
    објавићу вам своје речи.
24 Јер ја сам вас звала, а ви сте се оглушили,
    пружала сам руку, а нико марио није;
25 све моје савете сте занемарили
    и прекоре моје нисте прихватили.
26 Сада ћу се и ја смејати пропасти вашој,
    ругаћу се кад буде дошла страхота ваша;
27 кад ваша страхота прође као разарање
    и пропаст ваша као олуја када хучи,
    када вас задесе мука и невоља.

28 Тада ће ме звати, а ја се нећу одазивати,
    тражиће ме жељно ал’ ме неће наћи.
29 Зато што су мрзели знање
    и нису изабрали богобојазност;
30 мој савет нису послушали
    и одбацили су сваки мој прекор.
31 Зато ће јести плод свог пута,
    прејешће се савета својих.
32 Јер лаковерне ће упропастити отпадништво,
    а будале сатрће лакомисленост.
33 А ко мене слуша живеће спокојно,
    сигуран, без бојазни од недаћа.“

Footnotes

  1. 1,1 Или: пословице, мудре изреке.
  2. 1,12 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих.

Сврха пословица

Пословице Соломона сина Давидовог, цара Израела:

да се постигну мудрост и стега,
    да се схвате умне речи,
да се прихвати стега разборитог живота,
    да би се чинило оно што је право, праведно и честито,
да се дâ разборитости лаковернима,
    знања и промишљености младима
– нека мудри слушају и увећавају своју ученост
    и нека умни добијају смернице –
да се схвате пословице и поучне приче,
    изреке и загонетке мудрих.

Савети сину

Страх од ГОСПОДА почетак је знања,
    али безумни презиру мудрост и стегу.

Сине мој, слушај поуке свога оца
    и не одбаци оно чему те је учила мајка.
То ће бити венац који ти краси главу
    и огрлица око твога врата.

10 Сине мој, ако те грешници маме,
    не попуштај им.
11 Ако ти кажу: »Пођи с нама.
Хајде да вребамо на нечији живот[a],
    да неког недужног заскочимо из заседе.
12 Хајде да их прогутамо живе, као Шеол,
    и целе, као оне који силазе у јаму.
13 Добићемо свакојаког блага
    и своје куће напунити пленом.
14 Придружи нам се,
    па ћемо делити једну кесу«
15 – сине мој, не иди с њима,
    не ступај ногом на њихове стазе,
16 јер њихове ноге срљају у грех,
    они хрле да пролију крв.
17 Узалуд је разапињати мрежу
    свим птицама наочиглед!
18 Они на свој живот[b] вребају,
    они сами себе заскачу из заседе!
19 Тако заврше сви који се лакоме
    на непоштен добитак – он им узме живот.

Зов мудрости

20 Мудрост гласно зове на улици,
    по трговима диже свој глас,
21 по бучним раскрсницама виче,
    пред градским капијама држи беседу:
22 »Докле ћете, ви лаковерни,
    лаковерност волети?
Докле ће се ругаоцима милити ругање
    и докле ће безумници мрзети знање?
23 Прихватите мој прекор,
    и пред вас ћу излити своје срце,
    обзнанити вам своје мисли.
24 Али пошто сте ме одбили кад сам звала
    и нико није марио кад сам пружала руку,
25 пошто сте остали глуви на све моје савете
    и мој прекор нисте хтели да прихватите,
26 ја ћу се смејати вашој несрећи,
    ругати се кад вас велика недаћа задеси,
27 кад велика недаћа на вас навали као олуја,
    кад на вас несрећа дође као вихор,
    кад на вас мука и невоља навале.

28 »Тада ће ме звати, али ја се нећу одазвати,
    тражиће ме, али ме неће наћи.
29 Пошто су мрзели знање
    и нису изабрали да се боје ГОСПОДА,
30 пошто нису хтели да прихвате мој савет
    и пошто су презрели мој прекор,
31 јешће плодове својих поступака
    и најести се својих сплетки.
32 Јер, застрањивање ће убити лаковерне,
    а безбрижност уништити безумне.
33 А ко мене слуша, у сигурности ће живети
    и бити спокојан, без страха од зла.«

Footnotes

  1. 1,11 нечији живот Дословно: нечију крв.
  2. 1,18 свој живот Дословно: своју крв.