² Господа се боји ко честито живи,
    а презире га онај ко покварено живи.

³ Безумников говор је батина за леђа његова,
    а мудре чувају уста њихова.

⁴ Где волова нема и јасле су чисте,
    у снази је вола обиље плодова.

⁵ Веран сведок не говори лажи,
    а лажљиви сведок одише лажима.

⁶ Подругљивац мудрост тражи и не налази је,
    а поучен човек знање проналази лако.

⁷ Иди од безумника,
    од њега нећеш чути паметне речи.

⁸ Мудрошћу обазрив човек схвата пут свој,
    а безумље безумних је обмана.

⁹ Безумници се ругају греху,
    а међу честитима је добра воља.

¹⁰ Срцу је позната горчина његова
    и туђинац не дели његово весеље.

¹¹ Кућа ће злобника бити разорена,
    а шатор праведника ће процветати.

¹² Неки пут пред човеком као да је прав,
    али завршава на путевима смрти.

¹³ Срце боли и у смеху,
    а и радост на свом крају понекад је жалост.

¹⁴ Својих ће се путева наситити отпадник,
    а и добар човек биће сит од својих.

¹⁵ Лаковерни свачему верује,
    а обазрив пази на свој корак.

¹⁶ Мудар се човек боји греха, клони га се,
    а немудар је распојасан, у себе сигуран.

¹⁷ Будаласто ради човек који брзо плане,
    а и сплеткарош је омражен.

¹⁸ Лаковерним следује безумље,
    а обазриви се знањем ките.

¹⁹ Пред добрим ће се људима злобници клањати
    и покварењаци пред вратима праведних.

²⁰ И суседу своме мрзак је сиромах,
    а много је оних што воле богатога.

²¹ Грешан је човек што презире ближњег свога,
    а благословен је онај који је наклоњен понизнима.

²² Не застрањују ли сплеткароши?
    Милост и истина онима што добро смишљају.

²³ Од сваког вреднога рада долази зарада,
    а од празних прича само оскудица.

²⁴ Мудрима је круна њихово богатство,
    немудрост је немудрог глупава.

²⁵ Истинољубив сведок спасава животе,
    а лажљиви слаже чим зине.

²⁶ У богобојазности је поуздање јаком
    и уточиште деци његовој.

²⁷ Врело је живота богобојазност
    и одвраћа од смртних замки.

²⁸ Царева је слава у мноштву народа,
    а кад живља нема, тад владар пропада.

²⁹ Ко се споро срди врло је разборит,
    а ко брзо плане велича безумље.

³⁰ Здраво срце – здраво тело;
    љубомора – трулеж у костима.

³¹ Ко тлачи убогог срамоти му Саздатеља,
    а слави га онај што се убогом смилује.

³² Опаки ће срушен бити опакошћу својом,
    а праведник и у смрти уточиште има.

³³ Мудрост почива у срцу разумног човека,
    чак је и у нутрини безумника обелодањена.

³⁴ Праведност уздиже народ,
    а грех је срамота народу.

³⁵ Цар поштује слугу што честито ради,
    а гневан је на онога што ради срамотно.