Add parallel Print Page Options

15 Благи одговор утишава гнев,
    а груба реч покреће јарост.

Језик мудрих добро влада знањем,
    а уста безумних бљују безумљем.

Господње су очи на свакоме месту,
    мотрећи на зле и на добре.

Здрав је језик ко дрво живота,
    а дух слама језик поган.

Безумник презире опомену свога оца,
    а разборит је ко мари за укор.

Велико је благо у дому праведника,
    а злобнику је мука да заради.

Знање расипају уста мудрих људи,
    што не чини срце безумника.

Гадна је Господу жртва зликоваца,
    молитва честитих њему је милина.

Господу је мрзак пут злобника,
    а воли онога који правду следи.

10 Немило је поучење за онога ко се одриче пута,
    а умреће онај ко мрзи прекор.

11 Пред Господом су и Свет мртвих и трулеж мртвих,
    а камоли срца људских потомака.

12 Подругљивац не воли онога који га кори
    и не иде код мудрих људи.

13 Весело срце ведри лице,
    жалосно срце слама дух.

14 Разборито срце тежи знању,
    а уста се безумника безумљем хране.

15 Немили су сви дани невољника,
    а човек се доброг срца гости непрестано.

16 Боље је и мало у богобојазности,
    него благо силно и са њим стрепња.

17 Бољи је тањир поврћа у љубави,
    него утовљени во у мржњи.

18 Гневан човек распаљује свађу,
    а смирени човек утишава сукоб.

19 Пут ленштине је обрастао трњем,
    а пут је честитих поравнан.

20 Мудар син радује оца,
    а безуман човек презире мајку своју.

21 Безумника радује безумље,
    а разборит човек равно иде путем.

22 Науми се изјалове кад нема савета,
    а остваре с мноштвом саветника.

23 Човек се радује кад одговори тачно;
    како је добра реч у право време!

24 Стаза живота за разумног према горе води,
    и не да му према доле, у Свет мртвих да скрене.

25 Господ руши кућу гордих људи
    и јача међу удовице.

26 Намере зликовца гадне су Господу,
    а чисте су му речи љубазности.

27 Кући својој беду наваљује ко нечасно и лакомо стиче,
    а живеће онај човек ком се мито гади.

28 Срце праведника промишља одговор,
    а уста покварених људи злом бљују.

29 Господ је далеко од покварењака,
    а слуша молитву праведника.

30 Бистар поглед и срце весели,
    а добре вести подмлађују кости.

31 Ухо које слуша поуку живота,
    трајаће у друштву мудрих људи.

32 Ко не мари за опомену, презире са̂м себе,
    а ко слуша укор стиче разборитост.

33 Богобојазност је поука мудрости,
    а пре части долази понизност.

15 Благ одговор одвраћа јарост,
    а груба реч изазива гнев.

Језик мудрих хвали знање,
    а уста безумних сипају глупости.

Очи ГОСПОДЊЕ свуда су
    и мотре и на зле и на добре.

Здрав језик је дрво живота,
    а покварен језик крши дух.

Глупан презире очеву стегу,
    а ко прихвата прекор, разборит је.

Велико благо је у праведниковој кући,
    а опаком зарада доноси невољу.

Усне мудрих шире знање,
    али срце безумних није такво.

ГОСПОДУ су одвратне жртве опаких,
    а миле су му молитве честитих.

ГОСПОДУ је одвратан пут опакога,
    а он воли оног ко иде за праведношћу.

10 Строга стега чека оног ко крене странпутицом,
    а ко мрзи прекор, погинуће.

11 Шеол и Авадон голи су пред ГОСПОДОМ,
    а некмоли људска срца.

12 Ругалац не воли оног ко га прекорева;
    он мудрога не пита за савет.

13 Весело срце разведрава лице,
    а бол у срцу сатире дух.

14 Срце умнога тражи знање,
    а уста безумних хране се глупошћу.

15 Сиромаху је сваки дан рђав,
    а веселом срцу гозба је непрестана.

16 Боље је мало са страхом од ГОСПОДА
    него велико благо с немиром.
17 Бољи је оброк од поврћа где је љубав
    него утовљен во где је мржња.

18 Нагао човек сеје раздор,
    а стрпљив човек смирује свађу.

19 Лењивчев пут запречен је трњем,
    а стаза честитога друм је простран.

20 Мудар син доноси радост оцу,
    а безуман презире мајку.

21 Глупост радује човека без памети,
    а уман човек иде правим путем.

22 Где нема савета, науми пропадају,
    а где је много саветника, успевају.

23 Човек се радује када дâ прикладан одговор
    – како је добра реч у право време!

24 Разборитоме стаза живота води навише,
    да га сачува силаска у Шеол.

25 ГОСПОД руши кућу охолога,
    а учвршћује међе удовичине.

26 ГОСПОДУ су одвратне мисли злога,
    а миле су му мисли чистих.

27 Ко се лакоми на непоштен добитак, доноси невољу укућанима,
    а ко мрзи мито, живеће.

28 Срце праведника одмерава одговор,
    а уста опаких сипају зло.

29 ГОСПОД је далеко од опаких,
    а молитве праведникâ чује.

30 Сјај у очима радује срце,
    а радосна вест крепи кости.

31 Ко послуша прекор који спасава живот,
    пребиваће међу мудрима.

32 Ко не мари за стегу, самог себе презире,
    а ко слуша прекор, стиче умност.

33 Страх од ГОСПОДА учи човека мудрости,
    а понизност долази пре части.