Add parallel Print Page Options

17 Бољи је и залогај сувог хлеба у спокоју,
    него кућа пуна жртвеног меса у свађи.

Честити слуга ће владати над нечасним наследником
    и делиће наследство са браћом.

Топионица је за сребро и пећ је за злато,
    а Господ испитује срца.

Злотвор пази на усне зликовачке,
    а заводник слуша језик раздора.

Ко се руга сиромаху срамоти му Саздатеља,
    некажњено неће проћи ко ликује због пропасти.

Унуци су старцима ко круна
    и дика су родитељи деци.

Будали не стоје усне беседничке,
    а камоли кнезу усне лажљивице.

Мито је за даваоца као драги камен,
    јер му чини да успева где се год окрене.

Ко преступ покрива, тежи љубави,
    а ко причу препричава раздваја блиске пријатеље.

10 Укор разумнога прониче дубоко,
    више него неразумног стотину удараца.

11 Зликовцу је само до метежа стало,
    али ће му бити послан сурови посланик.

12 Боље је човеку да набаса на медведицу којој су отели медведиће,
    него на безумника у лудости његовој.

13 Ко на добро злом узвраћа,
    никада му од зла неће починути кућа.

14 Ко препирку отпочиње, тај бујицу ослобађа.
    Зато се заваде клони пре него што шикне.

15 И онај што оправдава кривог и онај што окривљује правог –
    обојица су мрски Господу.

16 Чему благо у руци немудрог,
    кад намере нема да мудрост затражи?

17 Пријатељ воли у свако доба,
    а и брат се за невољу рађа.

18 Неразуман човек руку пружа
    и сигурно јамчи за ближњега свога.

19 Ко воли раздор воли и преступ,
    посрнуће тражи ко подиже врата своја у висине.[a]

20 Човек срца поквареног не налази добро,
    а коме је поган језик у невољу пада.

21 Жалостан је ко роди безумног
    и нема радости оцу неукога.

22 Весело срце добро здравље даје,
    а дух потиштени суши кости.

23 Покварењак прима мито из недара
    да поквари стазе праведности.

24 Мудрост је пред лицем разумног човека,
    а очи безумног на крају су земље.

25 Будаласти син туга је свом оцу,
    огорчење оној што га је родила.

26 Није добро глобити праведника
    ни шибати честите због правде.

27 Истински је мудар човек штедљив на речима,
    а ко је племенитог духа разуман је човек.

28 И безумник чак се чини мудрим када ћути,
    кад затвара усне своје разумним га држе.

Footnotes

  1. 17,19 Древна слика људи који своја врата, своја уста охоло разјапљују.

17 Бољи је залогај сува хлеба у миру
    него кућа пуна жртвеног меса у завади.

Мудар слуга газдоваће над срамотним сином
    и имаће удела у наследству као један од браће.

Топионички лонац је за сребро и пећ за злато,
    а ГОСПОД проверава срце.

Опак човек слуша зле усне,
    а лажљивац обраћа пажњу на погубан језик.

Ко се руга сиромаху, презире његовог Творца,
    и ко се радује туђој несрећи, неће проћи некажњено.

Старима су унуци круна,
    а родитељи су дика својој деци.

Узвишене речи не пристају будали,
    а још мање лажљиве речи владару.

Мито је амајлија ономе ко га даје:
    куд год се окрене, успева.

Ко опрости увреду, тражи љубав,
    а ко је стално помиње, раставља пријатеље.

10 Прекор више тишти умнога
    него безумника сто удараца бичем.

11 Зли мисли само о побуни;
    зато се окрутан службеник шаље на њега.

12 Боље је срести медведицу којој су отели младе
    него безумника у његовој глупости.

13 Ко на добро узврати злом,
    зло му неће изаћи из куће.

14 Почетак свађе је као да провали вода;
    зато попусти пре него што избије кавга.

15 Онај ко оправдава кривога и онај ко осуђује недужнога,
    једнако су одвратни ГОСПОДУ.

16 Каква је корист од новца у безумниковој руци?
    Да купи мудрост кад нема памети.

17 Пријатељ воли у свако време,
    а брат се рађа да помогне у невољи.

18 Човек без памети рукује се
    и јемчи за другога.

19 Ко воли свађу, воли побуну;
    ко диже високу капију, пропаст призива.

20 Човек изопаченог срца не налази срећу,
    а коме је језик преваран, упада у невољу.

21 Велика је жалост имати сина безумника,
    нема радости будалином оцу.

22 Радосно срце добар је лек,
    а скршен дух суши кости.

23 Опаки прима мито у потаји
    да искриви путеве правде.

24 Умноме је мудрост одмах пред њим,
    а безумникове очи лутају до накрај света.

25 Безуман син жалост је оцу
    и чемер оној која га је родила.

26 Не ваља кажњавати недужнога,
    ни батинати честитог службеника.

27 Ко има знање, користи речи с устезањем,
    и уман човек мирне је ћуди.
28 И за глупана се мисли да је мудар ако ћути,
    и да је уман, ако држи језик за зубима.