Add parallel Print Page Options

Двадесета прича

24 Не завиди злима,
    не пожели да си с њима;
јер у срцу своме смишљају насиље,
    најављују уснама невољу.

Двадесет прва прича

Мудрошћу се подиже кућа,
    а разборитошћу је основана;
знањем су јој собе напуњене
    сваким благом пожељним и вредним.

Двадесет друга прича

Човек ратник је јак,
    али онај који зна јача снагу своју;
јер ћеш рат добити мудрим саветима
    и победа је у многим саветницима.

Двадесет трећа прича

Висока је мудрост немудроме,
    он уста своја не отвара на судским вратима.

Двадесет четврта прича

Ко је предан да зло смишља
    назваће га сплеткарошем.
Грех су безумни науми
    и подругљивац је одуран људима.

Двадесет пета прича

10 Клонеш ли у дану невоље,
    клонуће и твоја снага.
11 Спасавај оне које у смрт вуку,
    извлачи оне што тетурају на погубљење.
12 Јер, кажеш ли – „Али, ми то нисмо знали!“ –
    неће ли схватити онај што прониче срца?
Неће ли знати онај који ти живот чува
    и узвратити човеку по делу његовом?

Двадесет шеста прича

13 Једи мед, сине мој, јер је здрав
    и непцу је твоме сладак мед из саћа.
14 Такво је познање мудрости души твојој
    ако је пронађеш; тада будућност постоји
    и твоја нада неће пропасти.

Двадесет седма прича

15 Не вребај ко зликовац у потаји на дом праведника
    и коначиште његово не руши.
16 Јер падне ли праведник и седам пута, устаће,
    а зликовац ће посрнути у невољи.

Двадесет осма прича

17 Не радуј се док се руши душманин твој,
    кад посрне нека ти се срце не весели;
18 да Господ то не види и то буде зло пред њиме,
    па са душманина повуче свој гнев.

Двадесет девета прича

19 Не жести се због злотвора,
    не завиди зликовцима;
20 јер будућност не припада злотвору,
    догорева светиљка зликовцу.

Тридесета прича

21 Бој се Господа, сине мој, баш као и цара;
    не дружи се с бунтовнима;
22 јер изненадна долази њихова пропаст
    и ко да зна који је крај ове двојице?

Остале мудре приче

23 И ово се тиче мудрих људи:

Страхота је кад се гледа ко је ко на суду.
24 Наиме, ко каже зломе – „Ти си праведан!“ –
    људи ће га проклињати,
    народи га презирати.
25 А онима који га прекоре уживање ће бити,
    на њих ће доћи благослов добра.

26 Усне воли онај ко узвраћа праведним речима.

27 Посао свој на пољу заврши,
    припреми њиву своју, а онда изгради кућу своју.

28 Не сведочи без разлога против ближњег свога,
    зар ћеш да обмањујеш уснама својим?
29 Не реци – „Како је он урадио мени, тако ћу и ја да урадим њему.
    Узвратићу му по делу његовом!“

30 Прошао сам поред поља ленштине
    и поред винограда безумника.
31 И гле, у трње је све зарасло,
    копривама све обрасло,
    зид камени беше срушен.
32 Када сам то видео, срцем сам схватио,
    видео сам и прихватио поуку:
33 Још мало снова, још мало дремежа,
    још мало доконо да склопиш руке;
34 и доћи ће твоје сиромаштво као скитница
    и немаштина као насилник.

24 Не завиди злим људима,
    нити жуди да будеш с њима.
Јер, они мисле само о насиљу
    и о неделима говоре.

Мудрошћу се кућа гради
    и умношћу учвршћује.
Помоћу знања јој се пуне одаје
    благом ретким и лепим.
Боље је бити мудар него јак;
    да, знање је веће него сила.
По мудром савету води рат,
    а победа је у мноштву саветника.

Мудрост је недокучива за глупана;
    на већу[a] не отвара уста.

Ко снује зло, зваће се смутљивац;
безумничке смутње су грех,
    а ругалац је одвратан људима.

10 Ако клонеш у дан невоље,
    мале си снаге.

11 Избави оне које на силу одводе у смрт,
    оне што посрћући иду на клање.
12 Ако кажеш: »Шта се то нас тиче?[b]«,
    зар то не види Онај који процењује срце?
Зар то не зна Онај који ти чува живот?
    Зар он неће сваком узвратити по његовим делима?

13 Једи меда, сине мој, јер је добар,
    и саће је слатко твоме непцу;
14 знај да је и мудрост таква твојој души.
    Ако је нађеш, има за тебе будућности
    и нада ти се неће изјаловити.

15 Опаки, не вребај на праведникову кућу из заседе,
    не пљачкај његово боравиште.
16 Јер, макар праведник пао и седам пута, опет се диже,
    а опаке обара несрећа.

17 Не радуј се када твој непријатељ падне;
    посрне ли, не дај срцу да се весели.
18 Јер, ГОСПОД ће то видети и неће му бити мило,
    па ће свој гнев одвратити од њега.

19 Не узрујавај се због злих људи
    и не завиди опакима.
20 Јер, за злога нема будућности
    и угасиће се светиљка опаких.

21 Бој се ГОСПОДА и цара, сине мој,
    и немој ништа да имаш с бунтовницима.
22 Јер, њихова пропаст изненада ће се на њих обрушити,
    а ко зна какву несрећу ГОСПОД или цар могу да пошаљу.

Друге изреке мудрих

23 И ово су изреке мудрих:

Не ваља бити пристрастан при суђењу.
24 Ко кривоме каже: »Невин си«,
    народи ће га проклињати, народности мрзети,
25 а добро ће проћи који осуде кривога,
    јер ће примити богат благослов.

26 Искрен одговор пољубац је у уста.

27 Заврши свој посао напољу
    и припреми своје њиве,
    а после тога гради себи кућу.

28 Не сведочи против ближњега без разлога
    и не варај речима.
29 Никад не реци:
»Ја ћу учинити њему као што је он учинио мени;
    вратићу том човеку за његова дела.«

30 Пролазио сам поред лењивчеве њиве
    и крај винограда човека без памети:
31 свуда је изникло трње,
    тле обрасло у коров, а камени зид зарушен.
32 Размислих о томе што сам видео
    и извукох поуку:
33 Још мало одспавај,
    још мало одремај,
    још мало подвиј руке под главу,
34 и сиромаштво ће те заскочити као скитница
    и оскудица као пљачкаш под оружјем.

Footnotes

  1. 24,7 већу Дословно: капији.
  2. 24,12 Шта се то нас тиче Овај текст на хебрејском може да значи и »нисмо то знали«.