⁶ Елем, на прозору куће своје,
    кроз решетке гледао сам,
⁷ посматрао сам лаковерне
    и међу младићима запазио безумнога момка.
⁸ Пролазио је улицом, поред њеног угла
    и ишао према њеној кући,
⁹ поткрај дана, кад је сумрак,
    усред ноћи и помрчине.

¹⁰ И гле, пресрете га жена у одећи блуднице
    и превејаног срца;
¹¹ нападна, јогунаста,
    ноге је у кући не држе;
¹² сад је на улици, сад је на тргу,
    на сваком угла вреба у заседи.
¹³ И зграби га, пољуби га без стида на лицу
    и рече му:

¹⁴ „Имам кући месо жртава мира,
    јер сам данас испунила завете своје.
¹⁵ Зато сам изашла да те сретнем,
    баш тебе да тражим.
    И нашла сам те.
¹⁶ Свој сам кревет украсила засторима,
    шареним ланом из Египта;
¹⁷ смирном, алојом и циметом
    лежај сам намирисала.
¹⁸ Дођи! До јутра се опијајмо љубављу својом.
    Хајде да се науживамо у љубави!
¹⁹ Јер муж није у кући својој,
    на далеки пут је отишао;
²⁰ са собом је понео кесу с новцем
    и неће доћи кући до дана пуног месеца.“

²¹ Тако га је намамила својом уверљивом причом,
    наговорила га својим заводљивим уснама.
²² И он је одмах кренуо за њом,
    као во на клање ишао је
и као безумник окован за казну;
²³     док му стрела не прободе јетру,
као птица што у замку срља
    он и не зна да ту главу губи.

²⁴ Зато ме послушајте, синови,
    и пазите на оно што вам говорим!
²⁵ Нека ти срце не застрани на путеве њене
    и не лутај по њеним стазама.
²⁶ Јер многе смртно рањене је оборила
    и нема броја људима које је побила.
²⁷ Кућа је њена на путевима за Свет мртвих,
    а они силазе у одаје смрти.