Add parallel Print Page Options

Мудрост позива

Зар то мудрост не позива,
    не диже ли разборитост глас свој?
Ено је на узвишицама, покрај пута,
    на раскршћима се поставила;
на капијама, на улазима у град,
    на улазним вратима она виче:
„Људи, вас дозивам
    и глас дижем целом човечанству!
Разборитости се научите, лаковерни људи,
    уразумите срце, неразумни.
Слушајте, јер ја објављујем драгоцене ствари,
    честите ће бити изреке усана мојих.
Баш истину казиваћу
    јер је злоба мрска уснама мојим.
Праведне су све речи мојих уста
    и нема у њима изопачености и непоштења.
Све су оне јасне разборитом
    и исправне онима што знање стичу.
10 Прихватите поуку моју, а не сребро,
    изаберите знање пре него суво злато.
11 Јер је мудрост од драгуља боља
    и сва јој уживања ни принети нису.

12 Ја, мудрост, с разборитошћу живим,
    проналазим знање и домишљатост.
13 Богобојазност значи мрзети зло,
    јер ја мрзим бахати понос,
    пут злобе и уста покварена.
14 У мени је савет, поуздана мудрост.
    У мени је умност, ја имам снагу.
15 Цареви владају уз моју помоћ
    и владари деле правду.
16 Главари, кнезови и све праведне судије
    владају уз моју помоћ.
17 Ја волим све који воле мене,
    налазе ме сви који ме помно траже.
18 Част, иметак, трајно благостање
    и праведност су са мном.
19 Од злата, од сувога злата је род мој бољи,
    и добит моја боља од пробраног сребра.
20 Ја ходам путем праведности
    и посред стаза правде,
21 да онима који ме воле дам наследство
    и њихове ризнице напуним.

22 Мене је имао Господ на почетку његовог пута,
    још пре дела својих древних.
23 Постављена сам од давнина,
    од искона, пре постања земље.
24 Рођена сам кад бездана још није било,
    када није било ни извора обилних вода.
25 Пре планина постављених
    и пре брда рођена сам,
26 док још земљу он створио није,
    ни поља, ни прво тло света.
27 Када је створио небеса, ја сам била тамо,
    када је оцртавао хоризонт над лицем бездана;
28 када је горе учвршћивао облаке
    и када су набујали извори бездана;
29 када је мору поставио његове обале,
    како вода не би прелазила његову заповест,
    и када је означио темеље земљине.
30 Била сам уз њега као градитељка,
    била сам му радост свакодневна,
    веселила се пред њим стално;
31 веселила се по свету, по његовој земљи
    и радовала се са потомцима људи.

32 Зато ме, децо, послушајте.
    О, како су благословени они који се држе мојих путева!
33 Послушајте поуку моју,
    радите мудро и не одбацујте је.
34 Како је благословен човек који ме слуша,
    који свакодневно бдије на мојим вратима
    и пази на доврацима врата мојих!
35 Јер ко мене нађе, нашао је живот
    и добио наклоност Господњу.
36 Али ко мене не нађе, себи самом шкоди,
    а сви који ме мрзе воле смрт.“

Хвалоспев мудрости

Зар мудрост не зове?
    Зар умност не диже свој глас?
Она стоји на висовима дуж пута,
    где се стазе сусрећу;
крај градских капија, на улазима,
    из свега гласа виче:
»Вас позивам, људи,
    својим гласом род људски.
Ви лаковерни, стекните разборитост,
    ви нерезумни, уразумите се.
Слушајте, јер о важним стварима ћу говорити,
    својим уснама казиваћу што је право.
Моја уста зборе истину,
    опакост је одвратна мојим уснама.
Правичне су све речи мојих уста,
    ниједна није крива ни изопачена.
Проницљивима све су оне праве,
    исправне онима који имају знање.
10 Моје поуке узмите место сребра,
    знање место сувог злата.
11 Јер, мудрост је вреднија од драгуљâ –
    шта год да пожелите, није јој равно.

12 »Ја, мудрост, станујем с разборитошћу,
    знање и промишљеност поседујем.
13 Страх од ГОСПОДА јесте мрзети зло.
    Мрзим охолост и бахатост,
    опако понашање и лажљива уста.
14 Моји су савети и здраво расуђивање,
    ја имам умност и моћ.
15 По мени владају цареви
    и владари правичне законе доносе.
16 По мени владају кнежеви
    и племићи и све судије на земљи.
17 Ја волим оне који мене воле
    и мене налазе они који ме траже.
18 Код мене су богатство и част,
    трајно имање и благостање.
19 Мој плод је бољи од сувог злата,
    мој принос вреднији од чистог сребра.
20 Ја идем путем праведности,
    стазама правде,
21 да имање подарим онима који ме воле
    и да им напуним ризнице.

22 »ГОСПОД ме изнедрио на почетку свога пута,
    пре својих дела прадавних.
23 У најраније време сам обликована,
    у почетку, пре настанка света.
24 Рођена сам пре океанâ[a],
    док још није било изворâ вода обилних.
25 Рођена сам пре но што су горе
    стављене на своје место,
    пре брегова,
26 када још није створио земљу
    ни поља,
    пре праха земаљског.

27 »Када је небеса постављао, била сам тамо;
    када је круг над океаном[b] урезивао,
28 када је у висинама облаке постављао,
    када је надјачао изворе водâ подземних[c],
29 када је међу мору ударао,
    да не пређе своје ивице,
    када је темеље земље означавао,
30 расла сам крај њега[d],
    његова наслада из дана у дан.
    Све време сам се пред њим радовала,
31 радујући се свету, његовој земљи;
    људски род био ми је наслада.

32 »Стога ме послушајте, синови;
    благо онима који се мојих путева држе.
33 Послушајте моју поуку и будите мудри,
    не занемарујте је.
34 Благо човеку који ме слуша,
    који на мојим вратима из дана у дан бди
    и крај мојих довратака чека.
35 Јер, ко мене нађе, живот налази
    и стиче наклоност ГОСПОДЊУ,
36 а ко против мене згреши,
    души својој наноси штету,
    јер, сви који мене мрзе, смрт воле.«

Footnotes

  1. 8,24 океанâ Дословно: дубина.
  2. 8,27 океаном Дословно: лицем дубине.
  3. 8,28 водâ подземних Дословно: дубина.
  4. 8,30 расла сам крај њега Овај израз на хебрејском може да значи и »била сам уз њега као главни неимар«.