Add parallel Print Page Options

17 Бољи је и залогај сувог хлеба у спокоју,
    него кућа пуна жртвеног меса у свађи.

Честити слуга ће владати над нечасним наследником
    и делиће наследство са браћом.

Топионица је за сребро и пећ је за злато,
    а Господ испитује срца.

Злотвор пази на усне зликовачке,
    а заводник слуша језик раздора.

Ко се руга сиромаху срамоти му Саздатеља,
    некажњено неће проћи ко ликује због пропасти.

Унуци су старцима ко круна
    и дика су родитељи деци.

Будали не стоје усне беседничке,
    а камоли кнезу усне лажљивице.

Мито је за даваоца као драги камен,
    јер му чини да успева где се год окрене.

Ко преступ покрива, тежи љубави,
    а ко причу препричава раздваја блиске пријатеље.

10 Укор разумнога прониче дубоко,
    више него неразумног стотину удараца.

11 Зликовцу је само до метежа стало,
    али ће му бити послан сурови посланик.

12 Боље је човеку да набаса на медведицу којој су отели медведиће,
    него на безумника у лудости његовој.

13 Ко на добро злом узвраћа,
    никада му од зла неће починути кућа.

14 Ко препирку отпочиње, тај бујицу ослобађа.
    Зато се заваде клони пре него што шикне.

15 И онај што оправдава кривог и онај што окривљује правог –
    обојица су мрски Господу.

16 Чему благо у руци немудрог,
    кад намере нема да мудрост затражи?

17 Пријатељ воли у свако доба,
    а и брат се за невољу рађа.

18 Неразуман човек руку пружа
    и сигурно јамчи за ближњега свога.

19 Ко воли раздор воли и преступ,
    посрнуће тражи ко подиже врата своја у висине.[a]

20 Човек срца поквареног не налази добро,
    а коме је поган језик у невољу пада.

21 Жалостан је ко роди безумног
    и нема радости оцу неукога.

22 Весело срце добро здравље даје,
    а дух потиштени суши кости.

23 Покварењак прима мито из недара
    да поквари стазе праведности.

24 Мудрост је пред лицем разумног човека,
    а очи безумног на крају су земље.

25 Будаласти син туга је свом оцу,
    огорчење оној што га је родила.

26 Није добро глобити праведника
    ни шибати честите због правде.

27 Истински је мудар човек штедљив на речима,
    а ко је племенитог духа разуман је човек.

28 И безумник чак се чини мудрим када ћути,
    кад затвара усне своје разумним га држе.

Footnotes

  1. 17,19 Древна слика људи који своја врата, своја уста охоло разјапљују.