Add parallel Print Page Options

Мудрост позива

Зар то мудрост не позива,
    не диже ли разборитост глас свој?
Ено је на узвишицама, покрај пута,
    на раскршћима се поставила;
на капијама, на улазима у град,
    на улазним вратима она виче:
„Људи, вас дозивам
    и глас дижем целом човечанству!
Разборитости се научите, лаковерни људи,
    уразумите срце, неразумни.
Слушајте, јер ја објављујем драгоцене ствари,
    честите ће бити изреке усана мојих.
Баш истину казиваћу
    јер је злоба мрска уснама мојим.
Праведне су све речи мојих уста
    и нема у њима изопачености и непоштења.
Све су оне јасне разборитом
    и исправне онима што знање стичу.
10 Прихватите поуку моју, а не сребро,
    изаберите знање пре него суво злато.
11 Јер је мудрост од драгуља боља
    и сва јој уживања ни принети нису.

12 Ја, мудрост, с разборитошћу живим,
    проналазим знање и домишљатост.
13 Богобојазност значи мрзети зло,
    јер ја мрзим бахати понос,
    пут злобе и уста покварена.
14 У мени је савет, поуздана мудрост.
    У мени је умност, ја имам снагу.
15 Цареви владају уз моју помоћ
    и владари деле правду.
16 Главари, кнезови и све праведне судије
    владају уз моју помоћ.
17 Ја волим све који воле мене,
    налазе ме сви који ме помно траже.
18 Част, иметак, трајно благостање
    и праведност су са мном.
19 Од злата, од сувога злата је род мој бољи,
    и добит моја боља од пробраног сребра.
20 Ја ходам путем праведности
    и посред стаза правде,
21 да онима који ме воле дам наследство
    и њихове ризнице напуним.

22 Мене је имао Господ на почетку његовог пута,
    још пре дела својих древних.
23 Постављена сам од давнина,
    од искона, пре постања земље.
24 Рођена сам кад бездана још није било,
    када није било ни извора обилних вода.
25 Пре планина постављених
    и пре брда рођена сам,
26 док још земљу он створио није,
    ни поља, ни прво тло света.
27 Када је створио небеса, ја сам била тамо,
    када је оцртавао хоризонт над лицем бездана;
28 када је горе учвршћивао облаке
    и када су набујали извори бездана;
29 када је мору поставио његове обале,
    како вода не би прелазила његову заповест,
    и када је означио темеље земљине.
30 Била сам уз њега као градитељка,
    била сам му радост свакодневна,
    веселила се пред њим стално;
31 веселила се по свету, по његовој земљи
    и радовала се са потомцима људи.

32 Зато ме, децо, послушајте.
    О, како су благословени они који се држе мојих путева!
33 Послушајте поуку моју,
    радите мудро и не одбацујте је.
34 Како је благословен човек који ме слуша,
    који свакодневно бдије на мојим вратима
    и пази на доврацима врата мојих!
35 Јер ко мене нађе, нашао је живот
    и добио наклоност Господњу.
36 Али ко мене не нађе, себи самом шкоди,
    а сви који ме мрзе воле смрт.“