Add parallel Print Page Options

12 Сећај се свога Створитеља
    у данима своје младости,
пре него што дођу дани невоље и примакну се године када ћеш рећи:
    »Не миле ми се« –
пре него што сунце и светлост и месец и звезде потамне
    и облаци се врате после кише,
када чувари куће задрхте и јаки људи се погуре,
    када млинарице престану да мељу, јер их је мало,
    и замуте се они што гледају кроз прозоре,
када се затворе врата на улицу и пригуши звук млина,
    када се тргнеш на глас птице, а све песме утихну,
када се плашиш висине и опасности на путу,
    када је бадем у цвету, а скакавац се вуче по тлу
и жеља се више не јавља[a]
    јер човек иде у своју вечну кућу,
    а нарикаче ходају улицама –
пре него што сребрна узица пукне,
    златна чинија се разбије,
врч се на извору разлупа,
    точак на бунару се поломи –
и прах се врати у земљу из које је и дошао,
    а дух се врати Богу, који га је дао.

»Испразност над испразношћу!« говори Проповедник. »Све је испразност!«

Закључак

Проповедник није био само мудар, него је и народу преносио знање. Проучио је многе пословице, проверио их и средио. 10 Проповедник је трагао за правим речима и оно што је написао исправно је и истинито. 11 Речи мудрих су као остани, а њихове сабране изреке попут чврсто укованих клинова – дао их је једини Пастир. 12 Пази се, сине мој, свега што је преко тога. Нема краја састављању многих књига и много учење изнурује тело.

13 Пошто смо чули све, ево закључка: Бој се Бога и држи се његових заповести, јер то је све што се тражи од човека. 14 Јер, Бог ће свако дело изнети пред суд, па и све што је скривено, било то добро или зло.

Footnotes

  1. 12,5 жеља се више не јавља Дословно: пуца плод мирођије; мирођија се сматрала афродизијаком.

12 Сећај се Створитеља свога
    у данима младости своје –
пре него дођу дани зла
    и пристигну године за које ћеш рећи:
    „Не миле ми се“;
пре него се замрачи сунце,
    светло месеца и звезда
    и оду облаци након кише;
на дан када се заљуљају чувари куће
    и пресамите се јунаци,
када стану малобројне дробилице
    и замагле се оне што кроз прозоре гледају,
када се затворе улична врата
    и утиша звекет млинског камена,
када се човек диже с цвркутом птица
    и прореде се песме;
када се човек боји узвишења
    и опасности на путу,
када процвета бадем
    и скакавац се улењи,
    када жеља умине.
Јер човек одлази у своју вечну кућу,
    а на улицу излазе ожалошћени.

Сећај га се пре него пукне сребрно уже
    и поломи се златна чаша,
пре него пукне крчаг на врелу
    и скрши се точак на бунару.
Тада се прах земљи враћа, где је и био,
    а дух се враћа Богу који га је дао.

Пролазност над пролазношћу – вајка се проповедник –
    Све је пролазно!

Закључак

И не само да је проповедник био мудар него је и народ поучавао знању. Пажљиво је проучавао многе приче да би их саставио. 10 Проповедник је трагао за прикладним речима, хтео је да тачно запише речи истине.

11 Речи мудрих су попут остана, попут чврсто прикуцаних ексера су сакупљачи прича, што их је дао један пастир. 12 Чувај се, сине мој, претеривања, јер нема краја писању многих књига. А од силног учења и тело клоне.

13 Закључак свега што се чуло је:
    Бога се бој
и његове заповести држи.
    То је сва човекова дужност.
14 Елем, Бог ће свако дело довести на суд,
    сваку скривену ствар,
    било добро или зло.

12 Remember(A) your Creator
    in the days of your youth,
before the days of trouble(B) come
    and the years approach when you will say,
    “I find no pleasure in them”—
before the sun and the light
    and the moon and the stars grow dark,
    and the clouds return after the rain;
when the keepers of the house tremble,
    and the strong men stoop,
when the grinders cease because they are few,
    and those looking through the windows grow dim;
when the doors to the street are closed
    and the sound of grinding fades;
when people rise up at the sound of birds,
    but all their songs grow faint;(C)
when people are afraid of heights
    and of dangers in the streets;
when the almond tree blossoms
    and the grasshopper drags itself along
    and desire no longer is stirred.
Then people go to their eternal home(D)
    and mourners(E) go about the streets.

Remember him—before the silver cord is severed,
    and the golden bowl is broken;
before the pitcher is shattered at the spring,
    and the wheel broken at the well,
and the dust returns(F) to the ground it came from,
    and the spirit returns to God(G) who gave it.(H)

“Meaningless! Meaningless!” says the Teacher.[a](I)
    “Everything is meaningless!(J)

The Conclusion of the Matter

Not only was the Teacher wise, but he also imparted knowledge to the people. He pondered and searched out and set in order many proverbs.(K) 10 The Teacher(L) searched to find just the right words, and what he wrote was upright and true.(M)

11 The words of the wise are like goads, their collected sayings like firmly embedded nails(N)—given by one shepherd.[b] 12 Be warned, my son, of anything in addition to them.

Of making many books there is no end, and much study wearies the body.(O)

13 Now all has been heard;
    here is the conclusion of the matter:
Fear God(P) and keep his commandments,(Q)
    for this is the duty of all mankind.(R)
14 For God will bring every deed into judgment,(S)
    including every hidden thing,(T)
    whether it is good or evil.

Footnotes

  1. Ecclesiastes 12:8 Or the leader of the assembly; also in verses 9 and 10
  2. Ecclesiastes 12:11 Or Shepherd